Модернизација луке Брчко у оквиру сарадње у Јадранско-јонској регији (ВИДЕО/АУДИО)
Лука Брчко изграђена 1913.године једина је међународна ријечна лука у Босни и Херцеговини. Реконструкција и обнова луке суфинансира се новцем Европске уније укупне вриједности десет милиона евра, од чега су три милиона бесповратна средства. Реконструкција ће омогућити бољу повезаност ове транзитне тачке за теретни саобраћај, са земљама регије и Европском унијом.
Дизалице чекају терет у пристаништу у Брчком уз ријеку Саву. Модернизацији застарјеле инфраструктуре луке и жељезничке пруге, у оквиру прекограничне сарадње којом Европска унија суфинансира пројекте у Јадранско-јонској регији, свој допринос дали су и студенти израдом бизнис планова за иновационе центре.
„Студенти су одмах након реализације те активности рекли да је то заиста нешто што нису имали прилику да раде на факултету,поготово не на техничким факултетима“,изјавио је Ведад Суљић, директор Центра за економски,технолошки и околишни развој из Сарајева.Суљић је нагласио да је пружање тог предузетничког увида студентима сигурно отворило нека нова сазнања, нова врата у смислу погледа на овај који је другачији од класичног, техничког.
С обзиром да је незапосленост младих и њихов одлазак један од изазова за цијелу регију, нови садржаји би могли отворити могућност запошљавања, тиме и њихов останак на овим просторима.
Значајно је напоменути да је сваку луку, укључујући и луку Брчко направљен сет приједлога и препорука да би се лука трансформисала у тзв. иновационо чвориште, каже Суљић и додаје да су неки од тих приједлога управо резултати рада студената.
Група студената факултета машинства, економије, архитектуре и шумарства осмислили су иновативне идеје за унапређење енергетске ефикасности луке Брчко које су постале дио стратегије њеног дугорочног развоја.
„Настојали смо да креирамо бизнис план гдје би показали да је исплативо да се површине које постоје на територији луке Брчко искористе у контексту подизања брзорастућих насада дрвенастих врста који би се касније могли преточити у енергенте који би се користили за производњу топлотне енергије за потребе луке Брчко“, објашњава Џенан Бећировић професор Шумарског факултета Универзитета у Сарајеву.
Предсједавање Јадранско-јонској иницијативи од Босне и Херцеговине недавно је преузела Хрватска која ће у наредних годину дана координирати активности у којима учествују и Словенија, Италија, Грчка, Србија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Албанија и Сан Марино.
"Данас је помодно говорити о младима,али шта то конкретно значи у пракси. То значи да сарадња са младима треба да постане стандардни дио сваког процеса, а не неки уступак који чинимо младима", изјавио је Славомир Токарски из генералног директората за регионалну и урбану политику Европске уније.
У оквиру ИПА Адриона до 2027. године на располагању је укупно десет милиона евра за прекограничне пројекте јадранско-јонске регије, у којој живи 70 милиона становника. Земље требају ускладити своје пројекте с регионалним, да би заједнички искористили доступна средства.