Управљање е-отпадом (ВИДЕО /АУДИО)
Више од шест хиљада тона електричног и електронског отпада настаје годишње у Републици Српској. Углавном завршава на комунални депонијама, коритима ријека и на периферији урбаних средина.Закон забрањује одлагање без претходног третмана, али још нема правилника који прецизније дефинишу аспекте управљања отпадом.
Помоћница Министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Свјетлана Радусин најавила је да ће Правилник ускоро бити објављен.
"Спроведене су све консултације и прибављена сва мишљења, остале су још неке финесе које требају бити завршене у Министарству како би се Правилник упутио на објављивање", изјавила је Радусин те прецизирала да се Правилником о управљању електричним и електронским отпадом посебно регулише начин прикупљања,транспорта и рециклаже ове врсте отпада.
Фонд за заштиту животне околине и енергетску ефикасност Републике Српске од 2022. године треба да наплаћује накнаду за оптерећивање животне средине посебним категоријама отпада, која се обрачунава на основу полугодишњег извјештаја о управљању тим категоријама отпада.
У Федерацији Босне и Херцеговине управљање отпадом организовано је путем овлаштеног оператера."У Федерацији Босне и Херцеговине је донесен Правилник о управљању отпадом који је подзаконски акт Закона о управљању отпадом и већ пет или шест година постоји плаћање накнада према оператерима који управљају електронским и електроничким отпадом.Оператери су дужни успоставити инфраструкуру за управљање,прикупљање и збрињавање тог отпада било да се ради о поновној употреби, рециклажи и извозу на даљње збрињавање итд.", изјавила је Маја Чоловић Даул, стручњак за екологију.
Лабораторија за воде, земљиште и отпад, једина у БиХ, од недавно дјелује при Институту за заштиту и екологију у Бањалуци. У потпуности је опремљена захваљујући средствима Европске уније.
"Опрема омогућује анализу свих врста отпада и у потпуности је опремљена за испитивање свих метала, посебно 30-так метала који су категорисани као токсични метали", изјавио је Предраг Илић, в.д. директора ЈНУ Институт за заштиту и екологију Републике Српске.Илић наглашава дa Институт има свакодневне позиве и упите која врста отпада се испитује у њиховој лабораторији те додаје да је законом прописана обавеза да се испитују све врсте отпада било код увоза или код извоза.
Док се код нас покушава обезбиједити еколошка прихватљивост одлагања, у развијеним земаљама се инвестира у технологију експлоатације злата из е-отпада. Сматра се да у њему има 100 пута више злата него у руди од које се прави и да је 7 одсто свјетског злата заробљено у е-отпаду.