Народни календар и завјетни празници

Вјерујемо да сте примјетили да сваки дан у мјесецу јануару има неки свој посебан, препознатљив назив. Како су ти називи настали? Као мало који народ на свијету, Срби имају развијен и богат властити народни календар, са сопственим називима мјесеци, недјеља и дана у седмици, уз именовање мањих, по нечему нарочитих, одсјечака времена, и означавање дана по посебним својствима.Та својства су настала у спрегу више чинилаца (утицаја климе, природних сила, мјесечевих мијена и сл.). Тако у српском народном календару ниједан дан није безимен, сваки се издваја у седмичном, мјесечном или годишњем низу и сваки је попраћен одређеним обичајима и вјеровањима. Једном рјечју, српски обичајни календар је најдрагоценији дио наше културне баштине и најрјечитије свједочанство дуговјечности многих наших знања.Он је наше духовно богатство и, слободно можемо рећи, наша премоћ, понос и слика оплемењености нашег живота.С правом је истакнуто да народ који чува своје обичаје-чува сопствену будућност. Зато и наша народна пословица каже да је боље да пропадне село него обичај. Јер, обичаји су најјачи израз и најупечатљивији знак сваког народа.

Поред дана које је црква одредила за празновање, појединци, читаве породице, па и поједина села или крајеви имају неке дане које празнују и у које не раде. То су наши преци, из одређених разлога почели да празнују и то се претворило у завјет који има снагу црквене заповијести. Такви празници су у нашем народу Блага и Огњена Марија, свети Прокопије, свети Јеремија итд. Празновање ових дана толико је ушло у праксу, да то и не треба мењати, јер су ти светитељи на тај начин постали заштитници оних који их празнују. Неки од тих дана постали су и народне и сеоске преславе.