„Бијесна кобила“ и црвено слово у календару

У народу се сматра да је најхладније вријеме око Светог Саве. У Метохији се дио зиме од Светог Николе до Светог Саве назива просенац, а у гружанским селима се ови дани називају просени дани. Стари Словени су јануар звали просинац, јер тада сунчева свјетлост, пошто је од Божића и дан дужи, јаче просијава. Назив је очуван у свим словенским језицима. Код Хрвата је просинац неаргументован назив за децембар, јер сунце у том мјесецу, згашњава и свјетлост му је све слабија, зато што је вријеме краткодневице. У онај дан око Светог Саве, кад вјетар помахнита, а студен буде тако јака да се следи ждријебе у кобили, народ каже да је бијесна кобила и да тад, усљед хладноће, „спавају заједно миш и мачка“.

Поједине дане у току једне календарске године, црква је посветила значајним догађајима из Спаситељевог живота, и великим светитељима, и ти дани су уписани црвеним словом у православном календару. То су вјерски празници, и у тај дан православни хришћани празнују, односно, не раде. Дакле, сваки дан који је у календару уписан као црвено слово, по црквеном правилу је нерадан дан. Тога дана хришћани одлазе у цркву на света богослужења, воде се озбиљни и побожни разговори у вези са празником, и не обављају се уобичајени послови у њиви, радионици или на неком другом радном месту. У кући се обављају само нужни послови припремање хране и сл. Наравно од ове обавезе изузети су они који раде у државним фирмама, гдје се увијек преко недјеље ради, али по доласку кући, треба да празнују, значи да изоставе неке своје послове које обављају код куће. За дан своје крсне славе, сваки радник треба да тражи слободан дан у фирми, и да тај дан на миру, са својим укућанима, посвети својој слави и празнику.