Новембар

Новембар је једанаести мјесец у години и има 30 дана. Његов назив у преводу би значио да је девети мјесец, јер је у првобитном римском календару година почињала од марта. Код Срба се овај мјесец некада називао руденом, студеном и мратњим мјесецом. Руси, Словенци, Словаци, Бугари, Македонци зову га као Срби новембар. Хрвати га називају студени, а Пољаци, Украјинци и Чеси листопад. Током новембра има много црквених празника, који се прослављају и као крсне славе. Заповједни су празници Свети великомученик Димитрије - Митровдан (8. новембра) и Свети арханђел Михаило (21). Незаповједни празници, који се прослављају такође као славе су: Свети Аврамије Затворник (11), Свети Козма и Дамјан-Врачеви (14), Ђурђиц (16), Свети. мученик Мина (24), Свети Јован Милостиви (25), Свети Јован Златоусти (26), Свети апостол Филип (27) и Свети апостол Матеј (29). Од српских светитеља првог дана новембра славе се преподобни Јован Рилски и Прохор Пчињски, а Иларион Мегленски и Висарион- трећег. Свети Арсеније Сремац се прославља десетог, Теоктист (краљ Милутин ) и Јелена дванаестог. Свети краљ Стефан Дечански-Свети Мрата, који се слави у доста породица као слава, двадесет четвртог. Задушнице су у суботу 04. новембра, пред Митровдан и зато се називају Митровским. Божићни пост почиње као и увијек, сутрадан по празнику Светог апостола Филипа, 28. новембра, када су и Божићне покладе. Митровдан је за наш народ одувијек био значајан празник, јер су тог дана исплаћивани радници, завршавани послови, свођени рачуни. И хајдуци су се повлачили на тај дан код својих јатака, да презиме. Код Срба постоји вјеровање да, ако грми у новембру, то предсказује родну годину. Ако буде много снијега на Светог Арханђела, то ће бити више берићета догодине. Новембарски снијег њивама користи више него ђубриво.

Митровданске задушнице увијек падају у суботу пред Митровдан. Срби су их примили од Руса, а Руска црква је установила овај дан у 14. вијеку, након Куликовске битке, гдје су Руси остварили побједу. Војсковођа Димитрије Донски је замолио Светог Сергија Радоњешког да одржи помен палим војницима и да се то чини сваке године тог дана. Временом то је постао Дан помињања свих упокојених, не само војника. У неким српским крајевима вјерује се да се овог дана затварају гробови, које је отворио Свети Петар на Духовске задушнице, те их називају затворним задушницама. У источној Србији се на Митровданске задушнице не ради ништа с вуном, маказе за стрижење су затворене, да би се затвориле вучје чељусти. И на ове, као и на друге задушнице, походе се гробови најближих, држе се помени и парастоси и дијели се храна за душу.