Свети апостол Лука- Лучиндан

Рођен је у Антиохији и припадао је ширем кругу Христових ученика, односно, један је од 70-торице апостола. Изучио је грчку филозофију, медицину и живопис, а у вријеме Христовог дјеловања на земљи, живио је у Јерусалиму. Христа је лично познавао, а видио Га је и васкрслог, о чему је оставио и писано свједочанство. Проповиједао је у Риму, заједно са апостолом Павлом, а по његовој смрти наставља рад у Италији, Далмацији и Македонији. Написао је “Јеванђеље и Дјела апостолска” у којима описује рад апостола послије Христовог васкрсења и посветио их сваком хришћанину који Бога љуби и поштује и који има снаге да страсти потчини разуму, а разум вјери. Записано је да је Лука као вјешт живописац, за животана икони насликао мајку Божију са малим Исусом. Ова, и иконе апостола Петра и Павла, биле су прве иконе у хришћанској цркви, и зато се Св.Лука сматра зачетником хришћанског иконописа. Имао је 84 године кад су га незнабошци ставили на муке, па објесили на једну маслину у Теби. Мошти су му премјештане више пута, а у вријеме деспота Ђурђа Бранковића биле су и у Србији, у Смедереву. Када су Турци освојили тај град много су народа побили, а куће и светиње порушили и попалили, па се и моштима Св. Луке губи траг. У народу постоји изрека: “Свети Лука снијег заука”, јер се вјерује да се послије обиљежавања празника посвећеног Светом Луки ваља надати хладном времену. Вук Караџић је забиљежио: “У Херцеговини, на Лучиндан, домаћин порани у тор да види како стока тога јутра лежи: ако је подвила ноге пода се, кажу да ће бити зла зима и година, а ако је ноге опружила, кажу да ће бити добра и зима и година.” У Црној Гори се вјерује да је небеска дуга појас Светог Луке. У многим крајевима постоји и узречица - “Свети Лука ето вука”, што значи да се приближава зима.