O поријеклу неких честих презимена ових крајева

Кораћ је релативно раширено српско презиме. У основи презимена налази се лично име Кораћ, настало, највјероватније, од ријечи кораћ, која је назив за чекић, којим се поткивају коњи. Налазимо их на разним мјестима по Херцеговини. У Требињској Чуми у Десином Селу, постоји локалитет Кораћеве кућетине. Кораћа има и у Београду, а сматра се да су истог поријекла и Савиновићи и Бубрешци. Сви ови родови славе крсну славу Свету Петку, а они који су старином из Црне Горе, Светог Николу. Кораћевићи у Буковику код Јесеница славе Никољдан, доселили су се из Сјенице у другој половини 19. вијека. У Лици је почетком 20. вијека било 57 кућа Кораћа у осам насеља. На Славонском простору, крајем 19. вијека, било их је у више парохија и славили су различите славе. По Босни Кораћа је крајем прошлог вијека било у сљедећим парохијама: Код Крупе, Дубице, Санског моста, славили су Ђурђевдан, затим код Приједора су славили Јовањдан, а у Зеници су у то вријеме регистровани Кораћевићи који су славили Илиндан. Кораћа има и муслимана. Половином 18. вијека живио је код Невесиња Мухарем Кораћ. Кораће католике налазимо код Читлука. У тим селима могу се пратити од половине 18. вијека, затим на Пељешцу и у Стону гдје су доселили почетком 19. вијека. Господин Нишановић, даље пише, да се не може навести гдје све данас има Кораћа, нити пак које су им славе, али да постоје индиције да је свим Кораћима матична област у Братоножићима, карактеристична слава је Никољдан, а управо њу слави већи број Кораћа на разним мјестима. Магистар Мирослав Нишановић је обрадио још једно често презиме у овим крајевима. Ријеч је о презимену Рађевић. У основи овог презимена је старосрпско лично име Рађ или Рађа, у ствари хипокористик од имена Радослав, али, можда и Радомир и Радивој. Од ове основе настала су, осим презимена Рађевић, и друга данашња презимена: Рађ, Рађа, Рађан, Рађеновић, Рађић, Рађиловић. Име Радослав је двосложно име од “рад” и “слава”, повезано самогласником “о“. У документима име Рађ или Рађа налази се од 14. вијека. Рађ је данас ријетко лично име, а некада је било раширено по свим српским земљама. Гдје је све некада било и гдје све данас има Рађевића, може се закључити на основу постојања насеља са називом Рађевићи. Нашли смо их на неколико мјеста. Тако се зове једно село код Рогатице, а засеоке истог имена налазимо код Сребренице и у околини Бања Луке. На основу приступачне литературе, каже Мр. Нишановић, за сада се може тврдити да се презиме Рађевић први пут спомиње у околини Шибеника 1584. год. Крајем прошлог вијека било их је у праохијама Гомионица, Крмине и Лакташи у околини Бања Луке. Презиме су добили по претку Рађу. Био је вјероватно угледан у Первану а можда и на Змијању. Тек нова истраживања би могла донијети нове податке о овом роду.