Сомбор

У тем Сомбору се још увијек одржао лицидерски занат. Људи се овим занатом баве од када се зна за мед и брашно-основне састојке меденог тијеста, стога је овај занат веома стар. Највеће радионице за производну медењака су постојале у старом Египту. Приликом истраживања пирамида често су поред саркофага проналажени медењаци и калупи за израду медењака у разним облицима (животиња, човека, небеских тијела, оружја и сл.). Из Египта, лицидерски занат у Европу су пренијели Римљани. Свој процват овај занат доживљава у вријеме Аусто-Угарске монархије. У Сомбору је између два свјетска рата постојало осам лицидера. Лицидерску радњу Стевана Јановића отворио је 1911. године његов деда који је четири године учио занат и четири године “крао занат” код других мастора. Занат су наслиједили отац и стриц Стевана Јановића. Самостални посао Стеван Јановић започео је 1974. године. Традицију заната наставио је и његов син. Лицидерски занат је постао занат у изумирању јер се све ради ручно и сваки производ изискује много времена. Производи радње се продају широм света. Велика медена срца су уникатна. Уколико будете имали прилику пробајте и још један сомборски специјалитет-чувени сомборски сир. У прошлости се сомборски сир производио од искључиво овчијег, а данас, од мјешавине крављег и овчијег млијека, по технологији која се чува као тајна. Тајну припремања сомборског сира домаћице нису преносиле кћеркама, јер ће се она удати и тајну однијети из свог дома, већ снајама да би се тајна сачувала у породици. Сомборски трговци су у 19. вијеку сомборски сир носили на пијаце свих већих градова тадашње Аустро-Угарске, а јео се и на Бечком двору. Производња сомборског сира, прилагођена индустријској технологији, отпочела је 1949. године. Сомборски сир представља једини признати сир од стране Свјетске мљекарске организације као аутохтони сир са простора бивше Југославије. Сомбор је још 1885. године добио правилник о фијакерској служби. За чланове удружења фијакериста и за странке које су превожене био је важећи документ. Фијакер плац на Тргу Републике има засађена 24 бођоша, с обзиром да се тај број могао смјестити да би сваки фијакер имао свој хлад под дрветом. Данас, на улицама Сомбора постоји један фијакер. И данас, када се неко провоза фијакером плени погледе осталих, а у ритму копита као да их прати позната мелодија “Фијакер стари, улицама лута...”. А Сомбор је познат још по нечему. У њему је настала највећа и најтежа разгледница на свијету. Разгледница израђена од керамике у техници рељефног колажа, тешка преко 160 кг, представља реакцију на злослутне догађаје из бивше СФРЈ и на пољуљане односе између човека и природе. Аутор разгледнице Петер Геленчер радио је на разгледници од 1999. до 2003. године, а приказао је ужи центар града Сомбора. У слику су уграђени керамичке плочице, месинг, олово, бакар, челик, мермер, меци, гелери... Последњи корак који се чини да би разгледница испунила своју мисију је слање у Уједињене нације са циљем да послужи као опомена и инспирација људима који одлучују о будућности планете Земље и њених становника. Разгледница се од 2005. године налази у Републичкој скупштини у Београду.