Сујевјерје

Сујевјерје сеже далеко у прошлост, а измислили су га сами људи. Сви смо на неки начин сујевјерни, то мало ко и призна. А ко, бар једном у животу, није куцнуо у дрво, вјерујући да ће тако за некога или нешто сачувати добре изгледе? Од посљедње Исусове вечере, на којој је било 13 особа, вјерује се да тај број доноси несрећу. Још ако је петак па 13..... Ствар је отишла толио далеко да у авионима Њемачке компаније “Луфханзе” не постоји сједиште брoj 13. Психолози кажу да у сујевјерју нема ништа лоше, али није добро кад људи постану зависни од сујевјерја. У примитивним срединама оно се добро укоријенило-у свему се виде “добре и лоше стране”. Неки никад не би прошли испод мердевина, а други опет, кад ујутро виде паука на зиду, сами себи “покваре” остатак дана. Још ће нам рећи да послије заласка сунца не ваља истресати стољнак, скупљати веш или ићи на бунар по воду. Не ваља, по народном вјеровању, ни сједити на прагу куће или се клатити на столици. Ни по коју цијену не треба се ноћу огледати или прати косу сриједом и петком. Од урока штити бијели лук у џепу, а малој дјеци око руке веже се црвен конац. Али, ако нађете дјетелину с четири листа или пак видите оџачара, срећа је неизбјежна. Сујевјерје дакле не припада прошлости. Напротив, још је много оних који оглашавање кукавице у близини куће или завијање керова ноћу сматрају вјесником несреће.