Свети Јован Богослов

Апостол и јеванђелист Јован био је један од првих ученика Исуса Христа. Назива се и Свети Јован Богослов. Био је син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и његов брат Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле. Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волио, зато што је био живахан, брз, вриједан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина дао му је име: „син громова“. Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку, на гори Тавор, када су видјели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања. Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејског језера, живјела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља. Колико је Исус Христос волио Јована говори и то да је на Тајној вечери Јован сједио поред њега, и да је једино њему Христос открио Јудино издајство. Кад су Христа ухватили и повели на суђење, Јован није одступао од њега ни кад су се сви остали разбјежали. Све вријеме страдања Христовог, до крста и под крстом, бол са њим је дијелио и Јован. Немоћан да помогне, ублажи или отклони страдање, он је стајао, саучествујући и састрадавајући са учитељем и Месијом. Колика је Христова љубав и поверјење, видјело се кад је са крста, у посљедњим тренуцима земног живота, повјерио Јовану да се стара о његовој мајци, Пресветој Богородици. Послије Христовог Вазнесења на небо и све док је Богородица била жива, Јован се бринуо о њој, и проповиједао по Палестини. Послије њене смрти, проповиједао је у Ефесу и Риму. Римски цар Доментијан га је затворио и мучио, али кад је и послије испијања најјачег отрова Јован остао жив, цар се уплашио и није смио да га погуби мачем, него га је послао у прогонство, на острво Патмос. На том острву, Христос се у пуној сили и слави јавио Јовану и прорекао што ће се збивати са Црквом до посљедњих времена, односно његовог другог доласка. Јован је то описао у књизи названој Апокалипса или Откровење. Када је Доментијан убијен и на пријесто дошао цар Нерва, који је био блажи према хришћанима Јован се из прогонства вратио у Ефес, гдје су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, бојећи се да нешто може да се заборави или погрешно пренесе, зато што је Јован до тада само проповиједао. Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, умјесто проповиједи, говорио: „Дјецо моја, волите један другог.“ Један од ученика га је питао зашто само те ријечи изговара. Стари апостол је одговорио: „Зато што је то највећа заповијест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља.“ Када је Јовану било више од сто година, он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб и би погребен. Када доцније отворише вијерни гроб Јованов, не нађоше тијела у гробу. Свети Јован Богослов се упокојио 8. маја. Сваке године на тај дан, из његовог гроба се издиже мирисни и љековити бјеличасти прах. Српска православна црква прославља Светог Јована Богослова 9. октобра по Јулијанском календару, односно, 26. октобра по Грегоријанском календару. Сваког 8. маја, на дан смрти Св. Јована Богослова спомиње се чудо његова гроба. Празнује се још 21.маја и 13.јула са Дванаесторицом апостола. Апостол Јован је написао Свето Јеванђеље, три Саборне Посланице и Откровење.