Празновјерја о вину

Људи од давнина вјерују у празновјерја. У потрази за објашњењем ствари које не схватамо, које једноставно натјерају срце да мало брже закуца и адреналин проради, наиђосмо на бројне приче везане за петак 13., Ноћ вјештица, гробља, риђе људе, звијезде падалице итд. Будући да ове приче датирају откад је човјека и вијека, колико је отприлике старо и вино, неизбјежно је било повезати та два појма. Сазнајте неколико симпатичних празновјерја везаних за вино.

Ако пролијете вино у Италији, морате га мало утапкати иза уха, да избјегнете лошу срећу. Овај обичај је вјеројатно потекао од старих Римљана који су вјеровали да је проливено вино лош знак. У њемачком Варнхалту посљедњи се гроздови у свакој сезони морају довући у воловској запрези, иначе ће се цијели урод укиселити. Такође, у Њемачкој се у неким дијеловима земље претресају вино у подруму особе која умре, и то што прије. Позадина овог празновјерја није позната. Румуни традиционално пролијевају вино на гроб мртвог пријатеља, њему у част и како би он и у смрти наздравио с њима. У старом Египту, краљеве и чланове њихове породице сахрањивали су с пет боца вина, како би их мртви могли понијети са собом у загробни свијет. Ово би чинили за срећу мртвих, јер се рачунало да ће они онда имати чиме наздравити с боговима. У Литванији постоји прича која каже како се тачно у поноћ Бадње вечери, вода претвара у вино и животиње почињу разговарати једна с другом кад нема људи у близини. Рибари су током олуја знали пролијевати вино у море да га смире. На јеврејским вјенчањима младожења мора ногом стати на чашу за вино и разбити је, за срећу у браку.