Свети мученици Адријан и Наталија

Адријан и Наталија су били супружници од племенита и богата рода из Никомидије. Адријан бијаше начелник претора и незнабожац, а Наталија потајна хришћанка. Двоје младих су живјели у браку свега 13 мјесеци до мучеништва. Када опаки цар Максимијан посјети Никомидију, нареди да се хришћани хватају и на муке стављају. Близу града у једној пећини били су скривени хришћани, њих 23. Неко их проказа властима, те их, након хапшења ставише на велике муке. Шибали су их воловским жилама и штаповима, па су бачени у тамницу. Потом их изведоше из тамнице и доведоше претору да им попише имена. Адријан је посматрао ове људе, измучене и трпељиве, мирне и кротке, па их заклете да му кажу шта они очекују од свога Бога за толике претрпљене муке. Они су му говорили о блаженству праведних у царству Божјем. Чувши то и опет осмотривши те људе, Адријан се наједанпут окрете писару и рече му: „запиши и моје име са овима светима и ја сам хришћанин!” Када за то чу цар, упита Адријана: „да ниси с ума сишао?”, на што Адријан рече: „нисам с ума сишао него сам к' уму пришао.” Чувши за ово, Наталија се обрадовала и када је Адријан са осталим сједио окован у тамници, она дође да им олакша муке. Измученог и ишибаног Адријана, храбрила је да истраје до краја. Послије дугих мука и тамновања, нареди цар да се однесе у тамницу наковањ и да им се чекићем пребију и ноге и руке. То би и извршено, и Адријан са 23 чесна мужа издахну у претешким мукама. Мошти њихове пренесе Наталија у Цариград и тамо их часно сахрани. Послије неколико дана јави јој се Свети Адријан сав у свјетлости и позва је да и она пође Богу. Она мирно предаде дух свој Богу и придружи се мужу у царству

небеском.