Кајсије

Као дио велике породице коштуњавог воћа којој припадају шљиве, бадеми, брескве, вишње и трешње, кајсија код већине заузима посебно мјесто. Златножута боја и добро упамћен укус вјешто маме готово сваког купца да се са пијаце кући не враћа без њих. Кајсија расте као жбун или ниско дрво висине од осам до дванаест метара. Њени цвјетови имају изглед сједећих цвјетова, а развијају се усамљено или у паровима, најчешће прије листања биљке. Занимљиво је да може да поднесе температуру и до минус 30 степени, иако се сматра суптропском биљком. Ипак, њено поријекло није тачно утврђено. Неки тврде да је из предјела Средње Азије и сјевероисточне Кине, области близу руске границе. Везују је чак за Корејско полуострво и Јапан. Други опет тврде да потиче из Јерменије. Како год било, зна се да су је стари Римљани из Јерменије, путевима свиле, пренијели у Европу још око 70. године прије нове ере. Данас се кајсије највише производе у Турској, Ирану и Италији. Богате хранљивим и љековитим састојцима, кајсије се обично прерађују и продају као сушене, док се у Србији највише користе за производњу сокова, џемова и компота. Хранљива вриједност и састав плода мијења се сушењем или термичком обрадом. Приликом сушења, концентрација шећера и калорија се повећава, због чега се не препоручује дијабетичарима и особама са повишеним нивоом холестерола. Насупрот томе, свјеже кајсије садрже доста воде, али мало калорија, због чега се посебно препоручују гојазним особама. У јеловник би требало да се уврсте и при великим врућинама, када је изражено обилно знојење, јер успјешно надокнађују изгубљену течност, као и витамине и минерале. Што се тиче других корисних састојака, у свјежим кајсијама најзаступљенија је лимунска киселина, а од витамина највише има витамина А, Ц, Б комплекса, а нарочито Б17 као и бета-каротена. У завидној количини има и калијума, танина и појединих терпена, који дају пријатну арому. Богате витаминима и минералима, кајсије јачају одбрану организма од бактеријских инфекција, подстичу обнову оштећених ткива и развој зуба и костију, корисне су за побољшање вида. Због изузетне заступљености бета-каротена, кајсија има благотворне ефекте на срце, јер утиче на снижавање лошег холестерола у крви, као и на неке друге болести. Кајсије су богате и биљним влакнима која подстичу рад органа за варење. Захваљујући целулози и пектинима, имају благо лаксативно дејство, док узете прије главног оброка стимулишу метаболизам. Због високог садржаја гвожђа препоручују се анемичним особама, ради повећања хемоглобина. Изузетно здравим сматра се и свјеж сок од кајсије без конзерванса и додатка шећера. Посебно је дјелотворан као лијек код грознице и кожних болести, а истовремено расхлађује и убрзава елиминацију отпадних материја варења. Кајсије и као воћке повољно дјелују на кожу, па их народни љекари препоручују код појаве екцема или опекотина. Сјеме кајсије користи се у прехрамбеној индустрији, најчешће као замјена сјемена бадема. Од овог сјемена прави се италијански ликер амаро, бисквити, док се уље из кајсије користи као јестиво. Од кајсије се прави и врло ароматична, укусна и питка ракија кајсијевача. Због богатства протеинима и есенцијалним масним киселинама, сјеме се користи и у козметичкој индустрији. Служи за справљање препарата намијењених сувој, старијој и избораној кожи. Упркос сиромаштву земље, пакистански народ Хунза је изузетно здрав и дуговјечан, док је присуство карцинома екстремно ријетка појава. Западни истраживачи су установили да је кључ здравља у конзумирању богате минералне воде и омиљене намирнице, кајсије, препуне витамина Б17. Љети их једу свјеже, а за зиму суше. Кошпице такође пеку и једу, а уље користе за кување и преливе, али и као лосион за лице. У просјеку, на овај начин дневно унесу између 50 до 80 милиграма витамина Б17, за разлику од народа западног свијета, који дневно једва да унесе два милиграма. Овај податак је врло битан, имајући на уму да поједини научни кругови тврде да сирове сјеменке и кошпице могу у потпуности да спријече настанак карцинома, благовремено убијајући малигне ћелије. Тврде, да ако неко једе свакога дана седам свјежих, самљевених кошпица кајсија неће обољети од карцинома. Сјеменке извађене из језгра могу бити горке, због чега их треба јести са мало меда. Истовремено, из исхране треба избацити шећер, кофеин и бијело брашно, али зато треба уносити витамин Ц и пити доста воде.