Светиња православна походи вјерни народ

Први пут град Бањалуку походи једна од највећих православних светиња, Икона Пресвете Богородице Тројеручице. Свечани дочек биће у недјељу, 23. октобра испред Цркве "Свете Тројице" у 17 часова. Током седам дана вјерници ће моћи да приступе и да се поклоне Икони Тројеручици пред којом ће бити читани цјелодневни Акатисти посвећени Мајци Божјој. Акатист који се служи Пресветој Богородици настао је у 7. вијеку у знак захвалности Богородици што је сачувала Цариград од Авара. Пресвета Богородица непрестано је кроз историју све до данашњег времена живо присутна у срцима православних и свих који осјећају њезину милост. Док Икона Тројеручица буде боравила у Бањалуци проносиће се радосна пјесма Њој у част, а вјерници који јој приступе биће помазани светим уљем. Трајно боравиште Иконе Пресвете Богородице Тројеручице биће манастир Осовица. Оригинална копија Чудотворне иконе Богородице Тројеручице Хиландарске долази у Бањалуку по благослову Царске лавре манастира Хиландар, Његовог Преосвештенства епископа бањалучког господина Јефрема, а прије свега, како кажу црквени оци, Милошћу Божјом и по благослову саме Богородице. Према светом предању лик Пресвете Богородице живописао је Свети апостол и јеванђелист Лука, претеча хришћанског иконописа и живописа. Икону је Богородица видјела и благословила. Од зачетка вјере хришћанске и православне, свете иконе имају посебно мјесто у црквеном и животу вјерника. Оне су путоказ за достизање хришћанских врлина и савршенства, добијање милости и благослова свима који се молитвом и смиреноумљем обрате и замоле помоћ од Господа Бога, Пресвете Богородице, светитеља и анђела заштитника. Данас постоји више чудотворних Богородичиних икона, које се чувају у манастирима и храмовима широм православног свијета. У Саборној цркви манастира Хиландар налази се чудотворна Икона Мајке Божје Тројеручице. Занимљив је пут ове Свете иконе. Предање спомиње да је Тројеручица исцијелила руку Преподобном Јовану Дамаскину, проповједнику и борцу за поштовање светих икона. Би оклеветан и одсјецањем руке кажњен према наредби дамаског калифа. Јована је исцијелила Пресвета Богородица пред чијом се иконом усрдно молио. Као знак благодарности за учињену милост Јован Дамаскин додао је Богородичином лику и трећу руку. Тако је настао општеприхваћен назив Тројеручица. Послије тог догађаја Преподобни Јован Дамаскин постаје монах у Лаври Светог Саве Освећеног, а Икона остаје непрекидно уз њега. Прије упокојења, а био је то 8. вијек, оставио је братији завјештање да се ова Света икона добро чува и дарује царском сину, који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног доћи једног дана на поклоњење у Лавру. У 13. вијеку Икона Пресвете Богородице Тројеручице доспијева у руке царског сина, тада Архиепископа српског Саве, који је два пута учинио ходочашће и поклоњење хришћанским и православним светињама у Светој Земљи. Колико је јака побожност и поштовање српског народа према једној икони говори и податак да је Српска православна црква установила дан посвећен Икони Пресвете Богородице Тројеручице. То је 25. јула према Грегоријанском или 12. јула према Старом или Јулијанском календару. Православној традицији својствена је пракса израде копија светих икона. Будући да свака од тих копија има нешто другачије од осталих икона, она постаје оригинално свето и умјетничко дјело. Многи вјерници, нарочито жене, немају могућност да посјете или да бораве на Светој Гори Атонској, гдје се налази Хиландар, чувени манастир и духовни центар Срба. Зато се народу вјерном указује милост да њихове крајеве походи Икона Тројеручица пред којом могу да затраже помоћ и узнесу молитве своје и част да се поклоне и заблагодаре за сва добра у прошлости, садашњем животном тренутку и за будуће вријеме.