Које легенде и симболе крије биљка магнолија?

У прољеће 1740. године у француски град Нант из Америке је стигла посебна пошиљка: велика магнолија, биљка која је у Европи била мало позната. Нашла се у обимном товару једног трговца који је путовао из Америке у Европу. У Нанту су биљку одмах препознали, јер ју је већ описао и нацртао ботаничар Плумије, кога је још Краљ Сунца, Луј 14, слао да по свијету истражује биљке и за прекрасни версајски врт прикупља најљепше врсте. Приликом боравка у Америци, Плумије је биљци дао име магнолија , у знак успомене на Пјера Магнола, директора Ботаничке баште у Монпељеу. Биљка коју је трговац донио у Нант, била је велика магнолија, једна од око осамдесет врста које расту у Средњој и Сјеверној Америци, као и у Кини и Јапану.
Магнолија је у свом природном станишту зимзелено дрво и лишће на њему може да стоји годинама. Меснато је и сјајно, и у кишном периоду чује се како кишне капи добују по њему. Биљка цвјета од маја до септембра. Цвјетови се појављу искључиво на магнолијама које су старије од десет година. Дрво магнолије може да нарасте чак до двадесет и више метара. Познати су и неки примјерци магнолије који су високи и четрдесет метара! Стабло је право и сивкасто-смеђе боје.
Магнолија је била омиљена биљка енглеске књижевнице, Вите Саквил-Вест, која је током путовања у Америку, између осталог, написала:
„Удисала сам мирис магнолије пуним плућима и држала отворене прозоре током ноћи за разлику од Индијанаца који се плаше да спавају под магнолијом док је у цвијету.”
Цвјетове магнолије Вита Саквил-Вест описала је као бијеле голубове који су слетјели на сјајне листове тамних зелених тонова.
„Унутрашњост сваког цвијета као да је од некаквог густог бјеличастог крема. Не би их требало називати бијелим цвјетовима, будући да су цвјетови магнолије боје слонове кости... А боја слоноваче и мекоћа крема уз мирис лимуна који се шири наоколо, чини је неодољивом...” - писала је Вита Саквил-Вест.
Као и многе биљке, тако и магнолија означава одређени симбол, такорећи - поруку. Уколико је њен цвијет бјеличаст, знак је невиности. Ако је цвијет магнолије ружичаст, онда означава стидљивост и најчешће се поклања девојкама које још нису упознале праву љубав. Међутим, понекад се дешава да магнолија прерано процвјета. Сматра се да је то знак да је власник биљке због нечега узнемирен и нестрпљив.
Постоје и легенде које говоре нешто сасвим другачије. Приповиједа се да магнолије дјевојкама поклањају само невјерни и лакомислени младићи који овим цвијетом шаљу поруку да им не треба вјеровати.
„Узми цвијет, али се у мене не уздај!”, порука је коју наводно носи магнолија.

Извор - “Политикин забавник”