ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ | 17/12/2013 | 13:39

Све мање становника у руралним срединама у РС

Мање општине у Републици Српској изумиру, најчешће одлазе млади од 20 до 35 година, а послије завршетка школовања у великим градовима ,већина их се никада не врати у свој крај.

ТЕКСТ:

Најпожељнија мјеста за живот у РС су Бања Лука, Бијељина , Источно Ново Сарајево и Лакташи, подаци су Завода за статистику РС. Тако се у Бања Луку , последњих година, доселило преко 6000 људи.
Демографи упозоравају да , ако се настави урбанизација , односно тренд раста градова , за двадесетак година већина мањих општина ће нестати. Миграције су велике , РС има све старију популацију, села у РС су празнија и старија, млади све више одлазе у градове , а стари животаре и чувају већ оронула имања.. Петина сеоског живља старија је од 60 год.
Да изумирања села нису тек црне прогнозе статистичара , показује и примјер источне Србије, гдје је нестало на стотине села.
Зашто села нестају и на који начин да задржимо становнике у овим мјестима, у Јутарњем програму Радија РС , разгорали смо са демографом , Стевом Пашалићем.
,, Најрјеђа насељеност тренутно је у југозападном делу Крајине и Херцеговине, у Калиновику и на Озрену. Највише становника напушта Берковиће, Власеницу, Кнежево, а негативни тренд исељавања биљеже и Нови Град, Мркоњић Град, Братунац, Лопаре, Котор Варош и Шамац, каже Пашалић
Исељавање становништва нарочито је изражено у брдско-планинским крајевима. Људи одлазе у развијене средине, а већина миграната су млади. РС има све старију популацију, а додају ли се томе миграције, сеоско становништво ће се све више смањивати”, истиче Пашалић.
Пашалић наводи и да је стопа умирања у Српској око десет промила , док је стопа рађања забрињавајућих седам промила , због чега имамо негативан природни прираштај, који је посљедица и исељавања младог становништва. Мјере пронаталитетне политике у РС углавном су у виду скромних финансијских давања породицама за подстицај рађања.
Добар примјер вођења популационе политике има Француска , која даје значајна средства за стимулисање рађања трећег и четвртог дјетета, каже Пашалић и додаје да се у кратким пронаталитетним мјерама не могу постићи значајнији резултати за побољшање стопе рађања, али да се мора улагати у то , јер је ријеч о опстанку српског народа.