Удружење логораша Другог свјетског рата Републике Српске - ''Због појава усташке и нацистичке идеологије и реторике Хрватска треба да буде кажњена''

  Удружење логораша Дргог свјетског рата Републике Српске с великим гнушањем осуђује недавне догађаје у Хрватској, у којима се оживљава усташка реторика и идеологија , која по њиховом мишљењу никада није ни престала да постоји у Хрватској. Најоштрије осуђују разбијање табли са ћириличним натписима у Вуковару, напад на конзулат Србије у Ријеци , као и случај хрватског фудбалера Јосипа Шимунића, који је на утакмици са Исландом узвикивао усташки поздрав ''За дом спремни ''. Питају се да ли Хрватска, која је ове године постала чланица Европске уније, може да забрани употребу усташких поздрава, под којима је у Другом свјетском рату убијан и прогоњен срспки и други народи, оснивани концентрациони логори за Србе, Роме и Јевреје, као што је био злогласни логор Јасеновац.

  Предсједник Удружења логораша Другог свјетског рата, Милинко Скробић, који је као једанаестогодишњи дјечак преживио тортуре система концентрационих логора Јасеновац, коме су у Јасеновцу убијени отац и два брат и још 16 чланова блиске родбине пита се '' како Хрватска која је постала чланица Европске уније дозвољава да се у 21. вијеку поново оживљава фажизам на овим просторима.''
 Милинко Скробиић  је у разговору у емисији '' Актуелности'' Радија  Републике Српске  рекао '' Ја  као бивши логораш  веома тешко доживљавам ове појаве неусташтва и фашизма, јер сам  и сам на сопственој кожи  доживо да  будем прогоњен и мучен заједно са својом породицом у систему концентрационих логора Јасеновац''.
''Смартам да  би  Хрватска требала да буде најоштрије кажњена  због оваквих инцидента и појава као што су  усташки покличи '' За дом спремни'' којима се призива и позива на  уништење српског народа, који је у Другом свјетском рату управо  под овом паролом и поздравом био клан , убијан и мучен ''. Милинко Скробић, пита се како  овакве испаде нису до сада осудила  удружења антифашиста  и хрватскких логораша из Другог свјетског рата.

  Предсједник Управног одбора Удружења логораша Другог свјетског рата РС, Василије Каран, књижевник из Бањалуке, који је као осмогодишњи дјечак преживио ужасе и клања у усташмим логорима тадашње Независне Државе Хрватске  каже да њега ови испади у Хрватској нису уопште изненадили . Василије Каран истиче да'' хрватско друштво  у својој  историји почев од Другог свјетског рата па надаље никада није избрисало идеологију усташтва''

  'Питам се  зар се хрватско друштво нимало не стиди што на њеном тлу поново позива на прогон, и истребљење свега што је срспко.  Како  то тумачити већ као поновни васкрс усташства . Ја који сам очима осмогодишњег дјечака гледао, доживио и  преживио страхоте усташких и нацистичких прогона почев од Козаре , па до концентрационих логора за дјецу не могу да се помирим са чињеницом да се  такво зло поново јавља на нашим просторима'', каже Василије Каран.  Он истича  ''  да морамо  знати  да је  Независна Држава Хрватска  имала преко 20 концентрационих логора, а највећи и  најмонструознији од њих  је био Јасеновац, гдје су усташе недужне људе убијале маљевима, ножевима, голим рукама.'' 

  Он каже да би '' Хрватска требало да стоји на челу колононе која се бори против фажизма, јер су гријеси ондашњег хрватског друштва у Другом свјетском рату у периоду Независне Државе Хрватске превелики и тешко их је објаснити младим генерацијама и нараштајима.

Разговор са Милинком Скробићем и Василијем Караном, емитован је у емисији '' Актуелности''-

10. 12. 2013. године.

Радмила Карановић