Национални пројекат превенције мозданог удара у РС
Већ према тим показатељима, држимо неславан рекорд у Европи, чему се може додати још један поражавајући податак: код нас је забиљежен и велики број људи млађе старосне групе (од 40 до 45 година) које мождани удар погађа из истих разлога као и старију популацију - што је последица атеросклерозе.
Да би пацијентима било омогућено најбоље лијечење , без обзира у којем дијелу Републике Српске живе, израђен је Национални пројекат превенције можданог удара, чији је главни менаџер проф. др Владо Ђајић, шеф Одељења за цереброваскуларне болести при Клиничком центру Бања Лука , шеф катедре за неурологију Медицинског факултета у Бања Луци . Национални пројекат превенције примјењује се од прошле године и проведен је у сјеверозападном дијелу Републике Српске, рекао је у Јутарњем контакт програму Радија РС проф. др Владо Ђајић и додао да је овај пројекат превентивних прегледа дао добре резултате . То показује и чињеница , да је на Неуролошком одјељењу КЦБЛ годишње умирало 350 до 400 људи од посљедица можданог удара, а тај број је сада смањен на 270.Мотив за покретање овог пројекта , између осталог, каже проф. Др Владо Ђајић, био је и податак да је 2011.год. у РС умрло 13 500 лица, а родјено је око 9 100.
Дуго се чекало на наставак пројекта у сјевероисточном дијелу Републике Српске, који је у току, а очекује се и наставак овог пројекта у источном дијелу Републике Српске и у Херцеговини.
Национални пројекат превенције можданог удара помогао је и љекарима да се опредијеле за најсавременију медицинску доктрину и да се обуче да на најбржи и најефикаснији начин пруже помоћ угроженом.
Како препознати шлог?
Према клиничкој слици, могло би се рећи да постоје две варијанте можданог удара (једину разлику чини фактор време). Једна се састоји од пролазне исхемије мозга (то је такозвани транзиторни исхемијски атак, или ТИА), а друга је дефинитивно дефинисани дефицит мождане функције, који се не може поправити.
ТИА је пролазни поремећај; може само да претходи евентуалном можданом удару и да тиме на њега упозори. Овај пролазни мождани атак може се манифестовати као слабост једне половине тела или као нагли губитак вида на једном оку, који се спонтано враћа. Ако је слабошћу захваћена десна половина тела, може се јавити и пролазни поремећај говора, када пацијент не може да нађе одговарајућу реч а не кад не може разговијетно да је изговори.
Раније се сматрало да је ТИА поремећај који се повлачи за 24 сата. Данас је та дефиниција ревидирана. Проф. др Ђајић наглашава да ТИА мора потпуно да се повуче у року од једног сата. Ако траје дуже, онда се код таквог пацијента, као по правилу, открију права оштећења у можданом ткиву, односно мождани инфаркти, а то је оно што се клинички показује као исхемијски мождани удар. Интензивно трњење једне половине тела, нестабилност при ходу, појава дуплих слика праћена вртоглавицом, мучнином и повраћањем такође могу бити манифестације ТИА и можданог инфаркта.
Акутни исхемијски мождани удар је поремећај мождане функције, настао као последица поремећаја крвотока у одређеном делу мозга.
Најчешћи узрок можданог удара је зачепљење крвног суда тромбом или материјалом који је донет са удаљеног места (емболусом). У оба случаја бива спријечен довод крви у периферније делове артерије тако да онај дио ткива мозга који се тим путем снабдијева остаје без довољно кисеоника и хранљивих материја.
Професор Ђајић напомиње, међутим, да одређена особа мора да буде на неки начин предиспонирана за развој акутног исхемијског можданог удара, да има одређене факторе ризика. Најутицајнији међу њима је повишени крвни притисак (артеријска хипертензија). И овај здравствени проблем је, према оцјени нашег саговорника, врло потцијењен, јер „40 одсто људи који знају да имају хипертензију уопште је не лијече, а да не говоримо о онима који никад не провјеравају свој крвни притисак“.
Други важан фактор ризика је шећерна болест (диабетес мелитус). Затим, гојазност, али не толико сама по себи, већ више као маркер других болести јер гојазне особе најчешће имају и хипертензију и дијабетес. Не мање важан фактор ризика је и повећан садржај масних материја у крви – хиперхолестеролемија и хиперлипидемија. Пушење, око којег је било доста дилема и контроверзних ставова, данас се сматра потпуно независним фактором ризика, који удвостручава могућност појаве шлога и удвостручава ризик настанка атеросклерозе великих, каротидних артерија које главу снабдијевају крвљу.
На листи су и недовољно физичко кретање и стрес. Стрес сам по себи нема директног колико индиректног утицаја јер доводи до ризичних промјена у организму (скок притиска, на пример). Уколико стрес хронично траје, скок притиска се фиксира и води у артеријску хипертензију. Стрес изазива и ослобађање неких супстанци (трансмитера) који фаворизују настанак атеросклерозе.
Кад наступи драстично смањење, или потпуни прекид крвотока, у делу ткива који трпи највеће оштећење, у сржи исхемије, почиње процес који води до ћелијске смрти.
Према статистици, сваки двадесети пацијент ће, до краја прве године од првог шлога, доживјети и други ,па се одмах после првог удара предузима такозвана секундарна превенција.
Фибринолиза као специфична терапија
Поред свих елемената карактеристичних за примарну превенцију (деловање на факторе ризика како до шлога уопште не би дошло), током секундарне превенције се примењују и антиагрегациони лијекови. Као један од најделотворнијих медикамената те врсте, проф. др Ђајић издваја аспирин, који штити и срце и мозак,
Постоји, такође, врло специфична терапија која се користи у случају ИМУ. Реч је о фибринолитичкој (или тромболитичкој) терапији - разбијању тромба. Проф. др Ђајић наглашава да фибринолитичка терапија, при којој се користи лијек за растварање тромба, захтијева задовољење неких врло строгих критеријума. Та терапија се може примјенити само у прва три сата од настанка шлога, односно првих његових симптома - а већина пацијената се, на жалост, јави касније. Други услов за примену терапије је да љекар има на располагању комплетну дијагностику (лабораторија, скенер, ултразвук...) 24 сата дневно, што је од кључног значаја за прецизно одређивање да ли је реч о ИМУ, или можда о крварењу.
Превенција можданог удара подразумијева здрав стил живота-престанак пушења и конзумацију алкохола, низак до нормалан индекс тјелесне масе, умјерену конзумацију алкохола, редовну физичку активност и правилну исхрану богату поврћем, воћем, влакнима са редукцијом соли и животињских масти, рекао је на крају Јутарњег контакт програма Радија РС , наш саговорник проф. др Владо Ђајић.
Гордана Пртина