Кратковидост

Кратковидост или миопија је стање код којег зраци свјетла падају у фокус испред мрежњаче, умјесто на њу, због чега кратковиди " шкиље" како би добили оштру слику предмета, рекла је наша саговорница, др Мирјана Кисјан, офталмолог, на почетку Јутарњег контакт - програма Радија РС.
Кратковиди људи удаљене предмете виде замућене, док близу виде релативно добро. Кратковидост погађа људе између 6 и 40 година, а највише дјецу у тинејџерском периоду. Послије 45-е године, кратковидост се смањује, а вид се побољшава.
За разлику од нормалног ока, код кратковидости је очна јабучица дужа или је рожњача закривљенија. Зато се слика ствара испред мрежњаче, што резултира смањењем видне оштрине на даљину, док је вид на близину очуван, истакла је др Кисјан.
Узроци
Три фактора одређују фокусирање ока: рожњача, сочиво и дужина ока.
Рожњача, прозирни предњи дио ока, ломи 70-80 одсто зрака свјетлости која улази у око, док сочиво прелама 20-30 одсто свјетла. Дужина ока је такође важна за фокусирање: ако је око предуго, фокус свјетла пада испред мрежњаче и настаје кратковидост.
Што се далековидости тиче, каже др Кисјан, ту је обрнут случај: ако је око прекратко, фокус зрака свјетла је иза мрежњаче. Према јачини, кратковидост се може подијелити на:
1. ниску: до -3 дпт (диоптрије)
2. средње-високу: од -3, до -6 дпт
3. високу: од -6 па навише
Осим тога, она се може сврстати и према узорку и то на:
- преломну: при јачој закривљености рожњаче
- осну: када је очна оса већа од 24 мм
- индексну: код прејаког индекса преламања свјетлости у сочиву или очној водици
- акомодацијску: кад постоје акомодацијски грчеви
Добра и лоша кратковидост
Према клиничком току кратковидост може бити: доброћудна и злоћудна. Доброћудна кратковидост се још назива и школска, јавља се обично од 6-15 година, не прелази -6 дпт и нема компликација на мрежњачи. Коригује се најслабијим стаклима која дају добар централни вид. Прејака корекција може да доведе до преласка у далековидост с тешкоћама акомодације.
Злоћудна диоптрија се повећава уз наглу или постепену појаву дегенеративних промјена на мрежњачи, стакластом тијелу, беоњачи, видном нерву. У овом случају, истакла је др Кисјан, важна је превенција: изабрати одговарајуће занимање код кога се вид дуже не замара, а треба водити рачуна и о исхрани, уносити храну богату витаминима.
Лијечење
Кратковидост се рјешава ношењем наочара, контактних сочива или хируршким захватом. У зависности од степена кратковидости, наочаре или сочива треба да се носе стално или само повремено, кад се гледа на даљину, при вожњи, гледању филмова, предавањима.
Код миопије диоптрија има негативан предзнак. Што је виши број који означава кратковидост, стање је теже. Код оштећења на очном дну који су настали усљед велике кратковидости, код излива крви на мрежњачу код дијабетеса, да би се спријечила даља оштећења, препоручују се ласерске интервенције. Код стабилних кратковидости, каже др Кисјан, диоптрија се може кориговати ласерском операцијом - рефракционом кератектомијом. Она се изводи најсавременијом ласерском апаратуром, која омогућава прецизно „скидање" диоптрије (диоптрије минуса и астигматизма) у једном оперативном захвату. Интервенција траје пар минута, изводи се уз локалну анестезију (капима) и пацијент послије операције, у периоду од три мјесеца, мора да ставља капи , како је одредио љекар, офталмолог, каже наша саговорница, др Мирјана Кисјан.