ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА- 29. 06. 2013. О обиљежавању Видовдана

У помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића, у бици на Косову пољу 1389. године, јуче је обиљежен Видовдан.
Централно обиљежавање Видовдана на Косову и Метохији организовано је у Грачаници. Патријарх Српске православне цркве господин Иринеј и епископ рашко – призренски господин Теодосије служили су литургију у Грачаници, а затим на Газиместану парастос српским ратницима страдалим у Косовском боју. Претходно је у манастиру Високи Дечани служена литургија, након које је служен парастос страдалим косовским јунацима.
Патријарх је рекао да се Срби на Косову не смију дијелити према политичким партијама, већ да остану јединствени као једна велика "српска православна партија".
"Будимо јединствени, немојмо се дијелити, диоба нас је скупо коштала кроз читаву нашу историју. Она четири "С" не носимо случајно, то је трагедија која нас прати од Косова Поља, до данас. Подијељен народ је народ без снаге и без ичега вриједнога. Немојмо се дијелити ни на партије, нити било какве друге подјеле, нека буде једна јединствена народна српска православна партија. У томе је наша снага и наша моћ", рекао је патријарх Иринеј.
Он је подсјетио на рушење српских светиња и гробаља и позвао на њихову обнову. Расељене Србе је позвао да се врате својим домовима и православним светињама.
"Узели су нам куће и имања, приграбили за себе, али нам светиње не могу узети , јер су оне сила која је овај народ држала и држи и данас. Докле год је светиња на Косову и Метохији, дотле ће бити окупљања и живота у њима и око њих, па се надамо да се тај живот прошири на цијелом Косову и Метохији", рекао је патријарх.

'' Црква са народом и да ће остати да дијели сваку судбину и добро и зло, као што је то чинила кроз читаву своју историју",рекао је Његова светост патријарх српски господин Иринеј.

Видовдан је обиљежен и у цркви Вазнесење Господње сердњовјековног манастира Раваница код Ћуприје, задужбини кнеза Лазара, где се Лазареве мошти налазе од 1989. године.
Поред саркофага кнеза Лазара, у великој колони сатима су пролазили грађани са свијећама, а литургију и парастос је служио владика браничевски Игњатије, са свештенством ћупријским.
Свечано је било и у манастиру Јошаница код Јагодине, где се, према народном предању, кнез Лазар вјенчао са кнегињом Милицом, али и у манастиру Манасија код Деспотовца, задужбини деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара.
Посебан значај Видовдан је добио у вријеме стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889.године, 500 година од Косовског боја. Као национални празник опстао је до краја Другог свјетског рата.
Послије Косовске битке тијело кнеза Лазара сахрањено је у манастиру Раваници, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, крајем 17. вијека, пренијето је у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу косовске битке.

ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ОДРЖАНА У БИЈЕЉИНИ

Светом архијерејском литургијом и парастосом за погинуле борце, у манастиру Свете Петке у Бијељини одржана је централна свечаност поводом обиљежавања Видовдана, крсне славе Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског - Република Српска пука Оружаних снага БиХ.
Свету архијерејску литургију служио је епископ бихаћко- петровачки Атанасије Ракита , који је рекао да је Видовдан када српски народ сагледава своје биће, своју историју и када прославља најбоље представнике свога народа и његове најбоље особине.
Бројни вјерници који су присуствовали литургији рекли су да је ово један од највећих српских празника.

Поводом прославе Видовдана и обиљежавања друге годишњице почетка изградање Андрићграда , у Храму Светог великомученика Кнеза Лазара и свих српских јунака, у Вишеграду је прву Свету архијерејску литургију, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске служио епископ захумско – херцеговачки и приморски господин Григорије.
У свом обраћању вјерницима, владика Григорије је рекао:
''Видовдан је тренутак и вријеме када треба да се сјећамо многих и разних бојева, заједничких и личних од Косова до данас''. Владика Григорије нагласио је да је Видовдан празник за оне који виде и препознају Христа и Лазареве ратнике, који су се увијек борили за парче слободе, неба и земље.
''Видовдан је за српског човјека увијек био животни испит, јер Србин има дуг према Светом цару Лазару и косовским мученицима'', нагласио је владика Григорије.
Према његовим ријечима, слобода је за Србе или видовданска или је нема, а до ње се долази само Лазаревим косовским путем.
У храму је за вријеме Свете архијерејске литургије изложена и Порт Артурска икона Богородице, коју су у Вишеград из Русије донијели чланови породица погинулих руских добровољаца. Московски козаци сакупили су добровољне прилоге са простора Русије и од тог прилога поклонили икону вишеградском храму.
Храм у Андрићграду , кога називају вишеградским Дечанима , висок је са куполом и крстом 26 метара и доминира над другим објектима у граду од камена.
Смјештен је на новоизграђеном Тргу Његоша, на ушћу Рзава у ријеку Дрину.

У емисији Искре  представили смо недавно објављеној књигу '' Сусрет са светим мјестима'' аутора Ненада Бадовинца из Београда, који је веб- мастер сајта манастира Лепавина.
Ненад Бадовнац каже ''Велики је изазов писати о лепавинској мистичној љепоти, но ја сам, и поред тога, непрекидно покушавао да је текстовима дочарам. Управо ме та мистичност касније подстакла да изађем из Лепавине и кренем на путописна истраживања православне духовности.
Од када сам доживео Богородицу Лепавинску, у мом животу појавило се присуство духовног свијета. Првих година нисам имао потребу да излазим из лепавинске котлине, а онда, када сам духовно проходао, пружила ми се прилика да проширим своје видике. Упознавање са православном духовношћу постало ми је могуће у Србији, у мноштву манастира које доживљавам као центре православне духовности. ''
Први дио истраживања чинила су путовања од Лепавине до Свете Горе, баводи Бадовинац.
''Путујући и посјећујући православна света места, доживио сам мени до тада непознате љепоте Божијег духовног света. Кренувши од манастира Лепавине, преко Србије до Свете Горе и назад, открио сам многе љепоте Божије творевине, о којима мало ко зна.''
Ненад Бадовинац каже да су од многобројних светиња, посебан утисак на њега оставили манастир Студеница, Света Гора, а својом посебношћу издвајају се и косовске светиње.