ДОЊА ГРАДИНА-'' ЖТВЕ ЈАСЕНОВЦА НЕ СМИЈУ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНЕ''

Највеће стратиште логора Јасеновац   Доњу Градину, сваке године, када се обиљежава Дан сјећања на пробој логораша, 22. априла 1945. године посјећују преживјели логораши. Они и данас, након толико година, достајанствено и мирно одају почаст свим невино убијеним жртвама у логорима Јасеновца. Посебно, током помена и парастос у Доњој Градини, када се с тугом и болом присјећају патњи које су преживјели.

Ђуро Кољaнин, из Драгеља код Градишке, имао је само четири и по године када је одведен у логор Стара Градишка. Причао нам је о страхотама које су преживјели. ''Заробљени народ није имао шта да једе осим горке пуре, спавали су на бетону, иако се у близини налазио бунар, усташе нису дозвољавали ни воду да пију'', присјећа се Ђуро. Касније је, како каже, сазнао да су у тај бунар усташе бацале убијене  невине људе. Након Старе Градишке одведен је у Јасеновац, са мајком и двије сестре, Маром и Зором. Оца и брата су раније одвели у логор и тамо их убили.
Из Јасеновца, Ђуру су одвели са мајком са сестрама у логор Млака. С болом се присјећа како су у том логору одвајали дјецу од мајки. Најтеже му је, каже, било управо када су га одввојили од мајке и сестара. Немогуће је описати све страхоте кроз које су прошли, али је ипак о томе писао у својим књигама,а до сада их је издао шест. Истиче да треба да се пише и прича о усташким злодјелима, како би будуће генерације знале шта се дешало српском народу и како то не смије пасти у заборав. Зато сваке године долази на помен у Доњу Градини да запали свијеће и поклони се сјенима свих невино убијених жртава.

Спасоје Алексић, из Горњег Јеловца код Приједора, већ годинама долази на помен у Доњу Градину да запали свијеће невиној дјеци која су убијена у Јасеновцу. '' У мом селу у Другом свјетском рату убијено 226 дјеце до 14 година, од којих је 66 било доби до 4 године, а усташе су убиле и сасјекле 50 мајки'', прича Спасоје дрхтавим гласом док држи велику свијећу – воштаницу у рукама. Њега су усташе одвеле у логор Јасеновац када је имао 14 година. ''Тог дана, када су из Јасеновца одвајали мушкарце и дјечаке и одводили их на погубљење у Доњу Градину, ја сам сналажљивошћу моје мајке успио да спасем живот. Она ми је дала мараму да је замотам, као да сам дјевојчица, урадио сам тако и чекао. Усташа је ишао према мени и када је видио да имам мараму на глави , прошао је, али је мог комшију који сједио поред мене и имао капу на глави, такође дјечака, отјерао у строј. Нисам га никада више видио, убили су га овдје у Доњој Градини'', прича Спасоје Алексић.

Сенатор Републике Српске, Арие Ливне, каже да из дубине душе осјећа страхоте које су се догодиле у Јасеновцу и Доњој Градини.
Арие Ливне каже да су та осјећања увијек повезана с оним што је и сам доживио за вријеме Другог свјетског рата, у коме је страдала његова готово цијела породица, а мајка му угушена у гасним коморама у Аушвицу. Каже, на помен у Доњу Градину долази већ 14 година и сваки пут напомиње, како размишљајући о страхотама и злочинима који су ту почињени - размишља и о будућности.
Арие Ливне каже да невине жртве треба да памтимо, поставивши питање - да ли је довољно учињено на томе да жртве не буду заборављене? ''Сигуран сам да нисмо довољно урадили како би сачували сјећање на овдје невино пострадале Србе, Роме , Јевреје и друге народе.'' НАША НАЈСВЕТИЈА ДУЖНОСТ ЈЕ ДА ОСТАВИМО БУДУЋИМ ПОКОЉЕЊИМА САЗНАЊЕ О СТРАХОТАМА КОЈЕ СУ ЊИХОВИ ПРЕЦИ ПРЕЖИВЈЕЛИ'' - каже је Арие Ливне.
'' Ако то успијемо да урадимо онда смо дјелимично извршили наш задатак,'' нагласио је Ливне.

''Злочин у Доњој Градини не смије бити заборављен јер су заборав и неправда довели до тога да се рат на овим просторима понови 1990-их година.'', каже предсједник РС, Милорад Додик. ''Овдје свако има неког кога нема и за ким плаче, рекао је предсједник Додик.
'' Тај бол је саставни дио нашега живота. Ту бол носим уграђену у себи за нашима, за свима Јеврејима, Ромима и антифашистима и за Хрватима и Бошњацима и свима коју су страдали овдје и који су се борили против зла које се овдје дешавало. Тај бол неће престати јер је саставни дио наше свијести.
Како је било могуће да страдање у Јасеновцу траје четири године, запитао је предсједник Додик, а да нико није нашао за сходно да се логор ослободи и да се спријече злочини у њему.
Зашто је истина о злочинама у Јасеновцу скривана годинама и како је доказати, када многи свједоци коју су преживјели страхоте и патње више нису међу живима'', рекао је Додик.
''Оно што морамо да урадимо у будућности је да се заједнички окупљамо и у још већем броју одајемо почаст јасеновачким жртваа. Република Српска жели да буде дио слободног европског свијета. РС је данас свјесна себе, РС никоме не жели лоше, свима жели добро . РС тражи поштовање, јер смо највише учинили за стабилизацију прилика у региону и РС неће одустати од себе. Никада је нисмо више осјећали као своју, него што је осјећамо данас, јер смо увјерени да се никада више неће нешто слично десити као што се догодило у Доњој Градини и Јасеновцу у Другом свјетском рату. То се неће поново десити јер постоји РС, '' порука је предсједника Милорада Додика.

Вршилац дужности министра иностраних послова Израела, Зев Елкин сматра да су данашње генерације обавезне да памте какав злочин и страхоте су се дешавале у злогласном логору Јасеновац, који је по злодјелима која су се овдје догодила, јединствен. Зев Елкин каже да је то, прије свега, обавеза свих нас према овдје настрадалим Србима, Ромима и Јеврејима. Онај ко не памти прошлост, не може да гради садашњост нити будућност - рекао је Елкин.
Елкин је у свом говору одржаном у Доњој Грданини рекао да ''најприје жели да поздрави преживјеле система логара смрти Јасеновац''. ''Само захваљујући томе што сте ви преживјели и што нам свједочите, ми можемо да колективно памтимо и учимо о ономе шта се овдје десило. Ви сте истински и једини хероји овога дана'', рекао је Зев Елкин.
''Током четири године постојања, овдје су систематски уништавани Срби, Роми, Јевреји и антифашисти, међу којима је било и Хрвата.
Овај логор смрти је у много чему био различит од осталих. Наравно да нема такмичења у страхотама , али овдје се ипак десило нешто посебно'', нрекао је Елкин.
''Овдје је побијено на стотине хиљада недужних људи док им је гледано у очи. Убијани су ножевима и маљевима. Чудовишта тих џелата овдје су превазишли сваку мјеру.
И управо је та чудовишна злоба овдје дошла до посљедњег круга пакла, која се дешавала током Другог свјетског рата.
Када се подсјетимо чувене изреке психолога Виктора Франкла, '' да од дана Аушвица, знамо шта је човјек спреман урадити, ако помислимо на Јасеновац онда то вриједи пута десет'', рекао је Зев Елкин.
Он је нагласио да смо обавезни да памтимо какав се ужас дешавао у Јасеновцу и Доњој Градини, нагласивши да то памћење није само обавеза наспрам прошлости, оно је још важније ако се гледа у будућност.
''Једно од својстава нашег јеврејског народа јесте да су нас као мале подучавали да памтимо'', казао је Елкин.
''Историјски час који са овог мјеста носе српски и јеврејски народ јесте да постоји појам апсолутног морала - дакле са злобом се никако не додворавамо и не нагађамо, с њом се суочавамо.''
Елкин је истакао ''ОНАЈ КОЈИ НАС ЈЕ УБИЈАО ОВДЈЕ, НИЈЕ ЖЕЛИО ДА СЕ ОКУПИМО ДАНАС, ОВДЈЕ. Упркос томе и баш због тога изузетно је важно да кажемо – ЕВО, МИ СМО ОВДЈЕ.''
''Ви сте овдје изградили живот изнова. Из нашег угла који смо преживјели Холокауст изградили смо државу Израел на коју смо поносни. Ја сам веома поносан да данас на овоме мјесту представљам ту државу.
Наша два народа могу на овом мјесту да схвате да ми нисмо само кадри да заједнички памтимо то сапатништво из тешког времена прошлости, него да градимо и будућност заједно и партнерски. НАШЕ КОЛЕКТИВНО ПАМЋЕЊЕ ТРЕБА ДА ГРАДИ ЧВРСТУ БУДУЋНОСТ''- поручио је Зев Елкин, в.д. министра иностраних послова Израела.
Градоначелник израелског града Модин, Хаим Бивас, рекао је да димензије Холокауста и злочина почињеног у Јасеновцу и Доњој Градини остају изван домашаја здравог разума.

Представник Конференције највећих јеврејских организација у САД , Мајкл Берембаум, каже је да свијет не треба да дефинишу подјеле међу људима, насиље и тероризам и додао да прича о ономе што се догодило у Доњој Градини и Јасеновцу не смије да буде сакривена од цијелог свијета. '' Ја сам проучавао случај Холокауста у Југославији, гдје је специфично то што су се управо ту појавиле гасне коморе. Југославија је једна од ријетких земаља у којој су Јевреји могли да се боре са партизанима против окупације. У другим земљама су морали да се скривају'', рекао је Берембаум.
''С обзиром на то да сам проучавао Холокауст имам једну молбу за вас '', рекао је професор Берембаум, а то је '' да морате своју историју да пишете, морате да забиљежите свједочења преживјелих и ту причу испричате својој дјеци и дјеци своје дјеце.''
''Јеврејска традиција нам дозвољава да о мртвима кажемо – Нека памћење буде благослов!" У Доњој Градини то не можемо да кажемо. Морамо то казати нешто сложеније - НЕКА ПАМЋЕЊЕ БУДЕ БЛАГОСЛОВ, АЛИ И ОПОМЕНА''. Уколико не чујемо то упозорење, онда историја може да се понови, као што се десила вама , нагласио је професор Мајкл Берембаум, представник Конференције највећих јеврејских организација у САД.

''Српски народ је међу онима који су поднијели највеће жртве и преживјели највећа страдања у борби против фашизма на овим просторима'', рекао је о министар просвјете, науке и технолошког развоја Србије, Жарко Обрадовић.
''Истовремено, Дан сјећања у јасеновачком логору Доња Градина представља опомену и упозорење да борба са злом и варварством, посебно са оним који има државно организовани облик и статус никада није дефинитвно добијена и није за сва времена окончана'', рекао је Обрадовић.
'' Висока цијена којом је човјечанство платило побједу над фашизмом, нацизмом и антисемитизмом, морала би бити драматична поука данас, а посебно упозорење онима који замагљују или релативизују истину о Другом свјетском рату. Шта више, мора се тим поводом отворено рећи да онај ко прећуткује зло бива саучесник у злу.
Србија и Република Српска су с правом поносне на свој допринос у борби против фашизма и нацизма'', истакао је Жарко Обрадовић.


Жртве усташког злочина - геноцида, страхоте и страдање која су се догодила Србима, Ромима, Јеврејима и другим народима и нацијама у систему концентрационог логора Јасеновац, не смију и неће бити заборављене. Приче о њиховим патњама и борби морају да се памте и да се преносе генерацијама, како се овакво зло не би поново догодило и тужна историја више никада не би поновила.
Порука је ово која је упућена из Спомен-подручја "Доња Градина" код Козарске Дубице, гдје је 12. маја ове године служен парастос, положени вијенци и запаљене свијеће поводом Дана сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Јединствена порука са овогодишњег помена'' Жртве Јасеновца не смију бити заборављене, а младе генерације морају знати шта се дешавало њиховим прецима и сународницима, како се овако зло не би поновило''

ЕМИСИЈУ  '' АКТУЕЛНОСТИ''- ПОМЕН И ПАРАСТОС У ДОЊОЈ ГРАДИНИ  МОЖЕТЕ СЛУШАТИ У НАШОЈ АУДИО СЕКЦИЈИ- емисија емитована  13. 05. 2013.

ЈЕДАН ОД КОМЕНТАРА  О ЕМИСИЈИ'' АКТУЕЛНОСТИ''- ЕМИТОВАНОЈ 13. 05. 2013.

КОМЕНТАР ПОСЛАЛА РУТ КЕРКЕЗ  ИЗ ТЕЛ АВИВА ИЗ ИЗРАЕЛА.

19. мај у 22:46 -Ruth Kerkez

Draga Radmila,
Upravo smo "preslusale" i ״preplakale״(!!!) Vasu emisiju, Vas dostojanstven, dirljiv... izvjestaj sa
Ponena i Parastosa za Zrtve Holoucausta u
Donjoj Gradini i Jasenovcu.
Jos uvijek sam veoma uzbudjena da bih puno
"pisala/govorila) ali morala sam odmah zahvaliti
Vam  prevashodno na Vasem svеtom(!!!) radu!
S Bozijom pomoci , nastaviti cemo biti u vezi,
a uskoro se i vidjeti.
Najiskrenije- Shalom!!! Ruth Kerkez

19. мај у 22:46 · Свиђа ми се ·