РАЗГРТАЊЕ МАГЛЕ ИСТОРИЈСКОГ ЗАБОРАВА

Прича прва: На данашњи дан, 12. маја, 1941. године усташе су у Сарајеву ухапсиле митрополита Српске православне цркве, Петра Зимоњића и одвеле га у логор гдје му се губи сваки траг. Он је друго је високорангирано лице Српске православне цркве на територији такозване Независне Државе Хрватске, којег су усташе убиле након дужег мучења. Подсјећамо, прво је, петог маја 1941. године, убијен епископ бањалучки Платон, а митрополит дабробосански Петар Зимоњић ухапшен је 12. маја 1941. године и одведен у Загреб, а одатле у Госпић гдје му се губи траг. Ни до данас није разјашњено гдје је митрополит Петар Зимоњић завршио земаљски живот – у логору Јасеновац или јами Јадовно. Међутим, знано је да је страховито мучен прије погубљења, а Српска православна црква прогласила га је свештеномучеником.

Прича друга: “Животок” овом приликом актуелизује још један догађај из недавне прошлости којег је идеолошка магла прекривала седам деценија. Наиме, на Ђурђевдан, шестог маја, 1941. године, усташе су у околини Санског Моста, зашле по српским селима, превртали славске столове, газили свијеће, просипали кољиво и тукли слављенике. Том терору супротставила се самоорганизована група људи. Борбе са усташама биле су на Ђурђевдан, а како су наредног дана усташама упомоћ пристигле њемачке снаге, на Марковдан, осмог маја, биле су још јаче борбе кад су се устаничке снаге пред надмоћнијим и неупоредиво боље наоружаним непријатељем повукле према Мањачи. У тим борбама на обје стране је било погинулих, рањених, заробљених. “Животок” разгрће вео тајни и након 72. године покушава докучити зашто та прва ослободилачка пушка у окупираној Југославији није, након рата, проглашена устаничком.