Девастација зеленила у Бањалуци мора стати; Крајње вријеме да се у пројекте укључи струка (ВИДЕО)
Игор Калаба из Центра за животну средину Бањалука рекао је да се за посљедњи екоцид, када су посјечена стабла на обали Врбаса, спрема тужба, а да је тужба раније поднесена због уништавања стабала у насељу Српске Топлице.
- Оно што имамо већ покренуто, а тиче се узводног дијела Врбаса, у тзв. Горњем Шехеру, гдје је такође дошло до девастације, гдје је уништавано дрвеће, само је изостала реакција јавности. Ту су багери копали час по обали, час по ријеци без икаквог плана. Радови су извођени око пет мјесеци без дозволе које су тек накнадно добијене - каже Калаба.
Калаба истиче да су извођачи радова, који су посјекли стабла прије пар дана, тврдили да имају потребне дозволе, између осталих и од "Вода Српске".
- Међутим, из "Вода Српске" су то демантовали, да би накнадно издали дозволу када је штета већ учињена. Ми за сада још не знамо ко је налогодавац оваквих радова, а мора се знати, мора се знати одакле долази новац, мора се знати ко врши надзор. Из Градске управе су најавили одређене смјене - додаје Калаба.
Миња Савановић, посланик у Народној скупштини Републике Српске, истиче да су тражили имена извођача радова, налогодавца и пројектну документацију на увид.
- Ја не знам како је могуће да након толико година неко себи да за право да уђе у корито Врбаса, да довози толике количине камена, и цемента и да се буквално уништи комплетна обала Врбаса. Ако је већ било потребно то шеталиште, могло се на неким мјестима спустити до воде и прилагодити самом терену, а не да се праволинијски повуче и да се тиме угрозе све биљне и животинске врсте - каже он.
Савановић је нагласио да је температура Врбаса током година са 14 порасла на 20 степени, што говори о великој количини отпадних вода због чега су, како каже, неке животињске врсте пред изумирањем, као што је аутохтона врста пастрмке.
Он је дао још један негативан примјер изградње у Бањалуци, код Ребровачког моста, гдје на мјесту гдје је планирана изградња колектора, ничу каскадне зграде.
- Грађани се против те градње боре преко четири године и не могу да се изборе. Нажалост, ускоро ће ту бити каскадне зграде и опет остајемо без колектора. А да не причамо колико је штете у горњем току Врбаса начињено изградњом викендица и уништавањем седре у ријеци за чији један центиметар треба 10-50 година да настане - нагласио је Савановић.
Професорка Маријана Каповић Соломун, са Шумарског факултета у Бањалуци, рекла је да се тенденција градоначелника Бањалуке да савремене европске вриједности доведе у наш град коси са односом према зеленој инфраструктури.
- Зелена инфраструктура није само појединачно стабло, неки жбун или нека врста животиње, птице или инсекта. То је једна озбиљна наука и она мора да прати развој града. Код нас не постоји плански приступ. Код нас је зелена инфраструктура појединачно сађење стабала, неријетко видимо и та појединачна стабала у саксијама код нових зграда. Такође, имамо врло агресивну урбанизацију. Ми уопште немамо представу колико имамо зелене површине по глави страновника у Бањалуци - каже Соломун.
Каповић Соломун је рекла да град мора да има катастар зеленила, да се зна гдје је шта посађено и како у наредних 10 година треба да изгледа град.
- Друга ствар, мониторинг здравственог стања зеленила не постоји у граду Бањалуци. А некада је био обавезан. Стабла су се прегледала барем једном у пет година, ако је труло постепено се уклањало, реконструисало или лијечило. Међутим, овдје се овом проблему оште не приступа системски него стихијски - додала је професорица.
Саговорници су се сложили да се већина пројеката у Бањалуци изводи без консултације и да је крајње вријеме да се струка и грађани укључе за очување града на Врбасу.