Обиљежене 34 године од страдања мјештана Чардака
Служена је литургија, а након тога и парастос, те положени вијенци у знак сјећања на невино страдале.
Чардак, највеће дервентско стратиште, сваког априла већ 34 године, изнова крвари, а на ране које вријеме не вида и овог Малог Васкрса подсјетиле су се породице 37 убијених мјештана.
Предсједник дервентског Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао је да је Васкрс 1992. године био и остаће најтежи Васкрс у животу.
Кнежевић је рекао да је већина Срба тог дана убијена на кућном прагу, а злочине су починили припадници војске Хрватске, потпомогнути паравојним снагама ХВО-а и територијалном одбраном из Дервенте.
Он је истакао да је Чардак нападнут брз повода ујутро око 8.00 часова, а већ у подне ово насеље било је спаљена земља.
- Куће су горјеле и није остао више ниједан Србин - рекао је Кнежевић.
Остоја Шарчевић, који је заробљен 26. априла 1992. године и спроведен у логор Дом ЈНА, рекао је да је у заробљеништву провео 55 дана и да је побјегао са Томасовог брда када је погинуло осам заробљеника.
- Страшно је. Таман заборавим то све и стабилизујем се и дође позив из Суда из Сарајева и морам опет ићи присјећати се. И кад бих хтио да заборавим, не могу заборавити и нормално је да се не може заборавити јер су то биле огромне патње. Имао са 48 килограма кад сам побјегао, го до паса и бос, копао ровове - подсјетио је Шарчевић.
Градоначелник Дервенте Игор Жунић рекао је да се данас веома тужан дан сјећања на жртве из насеља Чардак, људе који су звјерски убијени само зато што су бранили своје огњиште.
На Васкрс, 26. априла 1992. године, припадници војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација убили су 37 мјештана српске националности, док су остали страдали у заробљеништву, у логорима и током прогона.
Деветнаест тијела пронађено је у масовној гробници.
Заробљено је 40 Срба, а они су одведени у логоре у којима су прошли тешка физичка и психичка злостављања.