Кољанин: Цијела НДХ била је мјесто злочина, а Јасеновац балкански Аушвиц (ВИДЕО)
Кољанин је за РТРС изјавио да се према структури убијених, јер се ради се о свим старосним групама, од новорођене дјеце до стараца, што долази до закључка да се ради о геноцидним намјерама логора Јасеновац.
- Према подацима с којима располажемо и које ћемо још, надам се, откривати, можемо повући паралелу и рећи да је Јасеновац био балкански Аушвиц - каже Кољанин.
Он је нагласио да су у Другом свјетском рату сва етнички српска мјеста у Хрватској и БиХ била мјеста масовног страдања Срба. Усташке снаге из Јасеновца, подсјећа, нису уништавале заточенике само у Јасеновцу, него и у ближој и даљој околини.
- Убијали су српско становништво где год су могли да нађу некога. Ту прије свега мислим на масовна стратишта као што су Гаравице код Бихаћа, Глинска православна црква. Нису само физички уништавани српски животи, него и српска духовна и културна баштина - додао је Кољанин.
Како каже, убијање најмлађе групе становништва, дјеце, је један од најочигледнијих доказа геноцида.
- То је једна од најтрагичнијих епизода у логору Јасеновац, када је у прољеће и љето 1942, у вријеме операције на Козари, десетине хиљада људи убијено на лицу мјеста или депортовано у логоре. Често се дешавало да се убијају цијеле породице и то прво да се убијају најмлађи чланови породице пред очима старијих. Ту су разне грозоте се дешавале које је тешко и замислити. Набројано је преко 50 и више начина убијања - истиче Кољанин.
Он је навео да је спасавање дјеце од смрти од стране Дијане Будисављевић свакако једна од највећих хуманитарних акција спасавања у Другом свјетском рату.
- Али опет с друге стране, то спасавање имало и своје наличије. Наиме, много те дјеца која су спасене, а која су прихваћена у хрватским породицама, касније су изгубиле свој идентитет. Али, у сваком случају ради се, како је то у науци утврђено, о најмање преко 7.000 дјеце која су на овај начин спасена, док је у сам логор одведено преко 12.000 - 13.000 дјеце - додао је Кољанин.
Кољанин на крају истиче да смо у новије вријеме свједоци злоупотребе историје и поновног величања усташких симбола у Хрватској.
- То је недопустиво и далеко до европских вриједности, ма шта год оне значиле. Тако да, нажалост, овдје на простору бивше Југославије, то и даље има директну политичку употребну вриједност - закључио је Кољанин.