X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
14/05/2018 |  14:10 | Аутор: СРНА

Којић: Понудили смо Србији сарадњу у утврђивању посљедица НАТО бомбардовања

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је Срни да је Центар надлежним институцијама у Србији упутио допис којим је понудио сарадњу у вези са истраживањем посљедица НАТО бомбардовања 1999. године на здравље становништва.
Милорад Којић - Фото: РТРС
Милорад КојићФото: РТРС

"Ми смо наша истраживања публиковали у књизи `Намјерном силом на Републику Српску` и понудили смо Србији сарадњу, јер је чињеница да је српски народ у Српској и Србији бомбардован пројектилима са осиромашеним уранијумом", рекао је Којић поводом намјере Скупштине Србије да формира комисију која ће се бавити овом проблематиком.

Којић је истакао да Центар жели да буде на располагању институцијама Србије, да би на свеобухватан начин имали податке о посљедицама бомбардовања на овим просторима.

Он је навео да се из података објављених у књизи "Намјерном силом на Републику Српску" види да стопа смртности и број лица која умиру од малигних обољења у Српској константно расте иако број становника опада због миграција и смањеног наталитета, што, како упозоравају стручњаци, може да буде посљедица бомбардовања Српске муницијом са осиромашеним уранијумом.

"Према подацима Републичког завода за статистику Српске видљиво је да се годишњи број смртних случајева који су посљедица малигних обољења у Српској у 2014. у односу на 1998. годину повећао за 1.266, или више од 67 одсто. Овај податак још више застрашује уколико у обзир узмемо и то да је 1997. године од тумора и карцинома у Српској умрло 1.636 лица", нагласио је Којић.

С обзиром на то да се овај број у 2014. години повећао за 1.518 лица, напоменуо је он, евидентно је да се број умрлих од рака повећао за више од 92 одсто.

Којић је указао да је потврда о коришћењу муниције са осиромашеним уранијумом приликом бомбардовања Републике Српске званично објелодањена у извјештају Експертског тима УНЕП-а - Програма УН за животну средину из маја 2003. године.

"Стручњаци УНЕП-а су од 12. до 24. октобра 2002. године пронашли јасне трагове осиромашеног уранијума на три локације - на локацији некадашњег објекта за поправку тенкова у Хаџићима, као и некадашњег складишта муниције у Хаџићима, те касарне и складишта артиљеријског наоружања у Хан Пијеску", прецизирао је Којић.

Он је подсјетио да је УНЕП навео да је могуће да током грађевинских радова у будућности буду ископана радиоактивна зрна која су тренутно скривена у земљи и да би, уколико се ово догоди, постојали одговарајући ризици од спољне изложености бета зрачењу и опасност од унутрашње изложености контаминацијом руку и удисањем.

Када је ријеч о контаминацији ваздуха, двије локације показале су јасне индикације присуства осиромашеног уранијума.

Присуство осиромашеног уранијума утврђено је и у узорцима лишајева, коре дрвета и маховине, што указује на раније присуство осиромашеног уранијума у ваздуху, односно да су бар нека радиоактивна зрна на тим локацијама ударила тврде мете и површине, дијелом се распршила и претворила у прашину и разнијела се у ваздуху.

"У својим закључцима тим УНЕП-а истиче да је на три локације јасно измјерена контаминација осиромашеним уранијумом, чиме је потврђена ранија употреба муниције са осиромашеним уранијумом, те да су се ове локације поклопиле са потврђеним координатама НАТО-а", наводи се у књизи.

Иако се УНЕП озбиљно бавио проблемом осиромашеног уранијума као посљедицом бомбардовања у БиХ, Којић је нагласио да институције БиХ нису предузеле много у вези с тим.

Овим питањем бавио се и Завод за јавно здравство Федерације БиХ, који је у више наврата испитивао радиоактивност на подручју Хаџића, те су током 2003. године обављена мјерења на 37 локалитета.

Тадашњи директор Завода Жељко Лер рекао је да су резултати теренског и лабораторијског рада утврдили постојање контаминације на двије локације, и то у "Техничко-ремонтном заводу" у Хаџићима и касарни "Жуновница" на подручју Федерације БиХ.

Да је опасност од радијације реална потврђују и тврдње о смрти италијанских припадника СФОР-а од леукемије, али и војника из других земаља, о чему су подаци штуро изношени у јавности, што је довело до помињања такозваног Балканског синдрома.

Предсједник Скупштине Србије Маја Гојковић изразила је увјерење да ће суштинским и посвећеним радом посланика бити доказано да је НАТО бомбардовање Србије осиромашеним уранијумом 1999. године утицало на пораст броја малигних обољења код грађана.

"Имамо обавезу према грађанима да им након исцрпног рада саопштимо истину јер је то злочин без преседана - користити осиромашени уранијум и убијати људе не само физички, већ и кажњавати и генерације које долазе", рекла је Гојковићева поводом данашње расправе у Скупштини Србије о формирању парламентарне комисије за утврђивање истине о НАТО бомбардовању.

Она је навела да ће задатак комисије бити да истражи посљедице бомбардовања из 1999. године на здравље и животну средину, са посебним освртом на употребу пројектила са осиромашеним уранијумом.

У истрази ће бити кориштен и извјештај парламента Италије, која је, као једна од чланица НАТО-а које су учествовале у бомбардовању, послије вишегодишњег испитивања и свједочења војника, доказала да су италијански војници умирали, оболијевали и да оболијевају од посљедица боравка на подручјима на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом.