Ђокић: Охрабрујуће да би Савјет безбједности могао тражити правно мишљење о именовању Шмита
Ђокић је навео да је похвална и охрабрујућа информација да би Савјет безбједности УН могао затражити од Хамаршелдове мишљење о томе да ли је одлука Управног одбора ПИК-а од 27. маја 2021. године о постављању Шмита била у складу са процедурама за именовање високих представника.
- Ова могућност је важан и позитиван корак. Предстојећа сједница УН 12. маја представља јединствену прилику да се захтијева транспарентна, независна и правно утемељена провјера легитимитета поступака који су довели до именовања, да би се разјасниле све правне дилеме и сумње које су дуго присутне - изјавио је Ђокић.
Ако стручно-правна анализа утврди неправилности у поступку именовања или у опсегу овлаштења, навео је Ђокић, те неправилности морају бити исправљене у складу са међународним правом и дејтонским оквиром.
Ђокић је нагласио да су многе одлуке донесене под тим мандатом имале конкретне посљедице по институције и грађане Републике Српске и створиле осјећај неправде међу српским народом.
Он сматра да је важно да Савјет безбједности и сви релевантни међународни актери подрже ангажовање правног савјетника и омогуће да се поступак води отворено, стручно и непристрасно.
- Искориштавање ове прилике за правну провјеру је допринос јачању владавине права и стабилности у цијелој БиХ. Република Српска ће истрајати у мирној и правној одбрани својих уставних права и интереса, користећи све доступне међународне и домаће правне механизме - рекао је Ђокић.
У тексту на сајту УН у вези са полугодишњом дебатом Савјета безбједности о стању у БиХ 12. маја наведено је да улога ОХР-а и легитимитет Кристијана Шмита остају кључна питања која изазивају раздор у вези са ситуацијом у БиХ.
Подсјећа се да Кина и Русија не признају Шмита као високог представника и да су позвале на затварање ОХР-а.
Од правног савјетника УН може се тражити и мишљење о процедурама за именовање високих представника у БиХ према Анексу 10 Дејтонског мировног споразума.
Такво мишљење вјероватно би укључивало анализу поступања Савјета по ранијим именовањима и процјену да ли је законски потребно одобрење Савјета, једногласност у Управном одбору или сагласност страна у БиХ.