Злочин без казне - мирном шетњом и полагањем цвијећа обиљежено 34 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој (ВИДЕО)
Дешавања 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву српски члан Предсједиштва БиХ Жељка Цвијановић окарактерисала је као злочиначки подухват, поручујући да се од истине и правде не смије одустати!
Лако јесу крвавој Добровољачкој име промијенили у улицу Хамдије Крешевљаковића, али ревизија историје којој прибјегавају деценијама неће им бити лак посао. 2. и 3. маја 1992. у Сарајеву су нападнути сви објекти ЈНА, убијено је најмање 28 војника, углавном голобрадих, разоружаних младића, десетине рањено, заробљавано, мучено.
Жртва дводневног фанатичног пира је и Александар Благојевић, возач санитетског возила. Отац му Миливоје први пут смогао је снаге да обиђе мјесто његовог страдања.
- Много је тужно за нас родитеље посебно, који смо имали сина јединца. Дошао сам да видим мјесто гдје се десило и запалим свијећу - каже Миливоје.
Шире лажи, каже Данило Берибака, припадник 4. батаљона Војне полиције, да смо ми неко Предсједништво покушали напасти.
- Ја сам 3. маја на заробљавању имао класичан поглед у смрт, пушку на потиљку репетирану. Срећа па је у специјалним јединицама полиције било нормалних људи, који су ме спасили - присјећа се Берибака.
И сарајевски наратив да се у та два дана, бранило нападнуто Предсједништво и град, наводно од нишких специјалаца и ЈНА, стране војне силе у већ два мјесеца сувереној БиХ, преточен у провокативно новинарско питање, добио је јасан одговор.
- Можете причати како је неко био ту бачен са небеса, а не војска која је ту била 50 - 60 година. И та војска није могла у секунди да испари, него је по договору требала да се исели из касарни. Из ваших података, снимака се види да су на улицама униформисани људи са аутоматским наоружањем, а одбрана се заснива на томе да су отпор пружале неорганизоване групе грађана - каже Жељко Пантелић пензионисани мајор припадник 65. заштитног пука и пита да ли то личи на истину.
Годинама иста слика доласка српске делегације у Добровољачку. Вожња кроз опустјели град и под будним оком безбједносних снага. …
- Лакше би вјероватно послије 34 године отишли у Техеран, него што смо дошли у Сарајево. Као што ви можете да дођете на територију Републике Српске да се достојанствено поклоните жртвама, тако и ми треба да дођемо овдје, да запалимо свијеће, да се помолимо Богу, положимо руже. Овдје се то баци. И то показује колико смо овдје пожељни - поручује Радан Остојић министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
Са жртвама и преживјелим у оскрнављеном предмету Добровољачка, из којег су изузети догађаји 2. маја, неуставно бх. правосуђе поиграва се деценијама. 2012. страни тужилац Џуд Романо затвара истрагу. Шест година касније тзв. бх Тужилаштво поново је покреће, али неуствани бх Суд оптужницу потврђује тек четири године касније. Али, од правде немамо право да одустанемо!
- Оно што знам и што сам научила радећи овај и друге послове јесте да не смијемо одустати од истине, да се не смије, не треба и нема оправдања да се да и милиметар оног што је наше - поручила је Жељка Цвијановић српски члан Предсједништва БиХ.
Исидора Граорац предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске поручила је да ако "не документујемо и пренесемо будућим генерацијама ризикујемо гори сценариј него 90-тих."
Истина је једна, ма колико је бошњачка страна настојала ревидирати и унаказити. Изигран је споразум да ЈНА мирно напусти простор БиХ потписан 26. априла 1992., а након што је потписао, лично је Алија Изетбеговић и наредио да се блокирају све касарне и да се припадници ЈНА, ако не могу да се заробе, побију.