Бројне општине и градови подржали долазак дјеце са КиМ у Српску, али не и Бањалука (ВИДЕО)
У Одбору наводе да је изостанак одговора из Бањалуке изненадио организаторе, с обзиром на дугогодишњу сарадњу. Захваљујући интервенцији републичких институција, традиционална посјета дјеце из више школа са Косова и Метохије ипак ће бити реализована. Истовремено, чак 18 локалних заједница у Српској, укључујући и неразвијене општине, преузело је на себе организацију и подршку доласку малишана.
Влада Српске сачувала је образ Бањалуке када је одлучила да финансира долазак 50-ак дјеце са Косова и Метохије. Из Одбора за помоћ Косову и Метохији кажу да су се чак три пута обраћали Градској управи и кабинету градоначелника, али без одговора. Овим потезом изненађени су били и у Косовској МИтровици.
- Косовска Митровица је братски град са Бањом Луком, а и сам сам учествовао у том побратимљењу 2015. године. Питали су ме како је могуће да њихова дјеца, за разлику од свих других школа – а иначе долазе дјеца из више од 68 школа са Косова и Метохије – не долазе у Бању Луку, јер смо их ми свих ових година управо овдје дочекивали и угостили - рекао је Милорад Арлов, предсједник Одбора за помоћ Косову и Метохији.
Све то већ буде готово у марту. Управо због тога су дјеца из Митровице и њихови наставници били забринути зашто нема позива из Бањалуке.
- Позив је мало, да кажем, закаснио па смо се забринули да ли је једино наш град, односно наша школа конкретно изузета, пошто је наша школа увек домаћин само града Бањалуке, а остале школе су домаћини других градова у Републици Српској. Међутим, захвајући напорима и и слуху Републике Српске, односно влади Републике Српске, премијеру, господину Мирославу Попржену и Милораду Арлову. Позив је ипак стигао на време, деца су одушевљена, пресрећна - каже Биљана Вукићевић, директор ОШ "Бранко Радичевић" Косовска Митровица.
Пресерећна су и дјеца Основне школе "Свети Сава" из Бањалуке. Дикректор школе Мирослав Попржен каже да није дуго размишљао коме да се обрати како традиција не би била прекинута.
- Успио сам да ступим у контакт са предсједником Владе и видим његов став. Премијер је то одмах прихватио и проблем је ријешен. Они гледају у нас као у једини српски простор и менталитет који им је, у ствари, најсличнији и који живи сличне муке,можда су њихове и веће, али смо и ми прошли свашта - рекао је Мирослав Попржен, директор ОШ "Свети Сава" Бањалука.
Општина Петрово једна је од 18 локалних заједница које су се на вријеме одазвале. Ове године биће домаћин за 46 малишана са Косова и Метохије, само четворо мање него Бањалука. Иако спада у ред неразвијених општина, они су из буџета издвојили 10 000 марака.
- Већи дио тог новца иде за покривање трошкова превоза. То је онако јако скупо, али што се тиче осталих трошкова, поред оног што је планирано у буџету и што се издваја из буџета, ми имамо и помоћ наших привредника и других људи - каже Слађана Лазаревић,директор Центра за културу, информисање и спорт Петрово.
А колико је значајно спајање дјеце зна и протојереј Јовица Лазаревић из Петрова, чија породица већ годинама са радошћу учествује у овом пројекту.
- И искуства су предивна, како моје породице, тако и свих породица, јер ми смо ту људи блиски једни са другима, дружимо се, разговарамо и видимо, износимо своја искуства, дијелимо једни са другима. И примјетно је да су остварени братски, породични односи - наводи Јовића Лазаревић, протојереј храма Покорва Пресвете Богородице Петрово.
А само прије неколико година градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић правио је преформансе испред подручне школе у насељу Ада инсистирајући да она носи назив Косово и Метохија.
- Ја ћу се попети на скелу, писаће, и ниједно министарство нико то не може оспорити, назовите сто министарстава, Косово је завјет. Свака част Вуку, али без Косова и Метохије нема никога - каже Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке.
Тада је Косово и Метохију користио за своју политичку промоцију. Данас је чини се Косово и Метохија заборављено што се тиче градоначелника, али није заборављено у Влади Српске.