КАРАЏИЋ ТРАЖИ СВЈЕДОЧЕЊЕ ФИКРЕТА АБДИЋА

Караџић је позвао Абдића да буде свједок одбране у његовом случају, саопштио је Хашки суд. Караџић је, такође, тражио снимке разговора пресретнутих између 1991. и 1995. године, у којима један од учесника било ко од сљедећих личности: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Хасан Ченгић, Бакир Изетбеговић или Омер Бехмен. "Хрватска влада била је довољно љубазна да обезбиједи корисну колекцију пресретнутих разговора српских лидера и разоткрије пресретнуте разговоре лидера босанских муслимана, што ће ми омогућити да у својој одбрани покажем да су босански муслимани чинили злочине и за њих кривили Србе, како би изазвали међународну интервенцију", наводи Караџић у писму хрватској амбасади у Хагу. Караџић је, такође, затражио од Хашког суда да изда обавезујући налог и омогући интервју са бившим изаслаником Уједињених нација током рата у БиХ Торвалдом Столтенбергом и да он буде свједок на његовом суђењу. Он је јуче за радио Слободна Европа рекао да је за стране дипломате у вријеме рата било пожељно да буду против Срба, да би избјегли критике и били прихваћени. Столтенберг, који је због жеље да буде непристрасан критикован да је просрпски оријентисан, каже да је на крају био принуђен да умјесто српског који је научио током дипломатске службе у Београду у преговорима користи енглески. Замјерано му је што, када говори српско-хрватски језик, превише користи српску варијанту, а премало хрватску. Столтенберг је истакао да ни тада није желио - као ни сада - да буде судија већ да као изасланик УН допринесе заустављању рата. Према његовом мишљењу, мировни план из 1993. године био је повољнији за Бошњаке од Дејтонског споразума, али су га они одбили на сугестију САД. О улози Сједињених Држава, Столтенберг је рекао су "својевремено отежале постизање договора". Он је објаснио да се најприје надао да ће се САД много раније укључити у преговоре, али да је уважио одговор тадашњег америчког председника Била Клинтона да је то европско питање. Столтенберг је подсетио да су лорд Овен, као представник ЕУ, и он, у име УН успјели да у јесен 1993. године издејствују усмени пристанак све три стране на мировни споразум, али да су представници Бошњака потом саопштили да не могу да прихвате тај документ, јер су их тако савјетовале америчке власти.