Пашалић: Еверерс вјешто манипулише бројкама о попису
Пашалић истиче да га став ИМО тима /Међународна мониторинг мисија/ да су резултати пописа становништва у БиХ валидни - уопште није изненадио, посебно ако се погледа уназад, од припреме па до објављивања резултата, гдје су активну улогу имали управо они који су учествовали у свим фазама пописног процеса.
"Претјерано пописивање је проблематично и постоји средство да се провјери укупни број становништва и број грађана по категоријама. То претјерано пописивање је било 4,6 одсто што не представља изузетак", рекао је Еверерс.
Пашалић истиче да 196.000 више пописаних особа, односно како кажу у ИМО тиму `претјерано пописаних` - није квалитет, јер се огледа у тачности и прецизности, пошто примјена пописа треба да омогући валидност одређених планирања, истраживања и слично...".
"Помињући неке од популационо врло малих земаља у Европи и поредећи их са БиХ у погледу одступања резултата у попису становништва, Еверерс је избјегао да укаже шта би значило да је у једној Њемачкој, као најмногољуднијој земљи у Европи са 82 милиона становника, одступање веће од пет одсто прекобројно пописаних", истиче Пашалић и прецизира:
"То би значило да је пописано близу пет милиона људи који практично не живе у тој земљи и нису категорија сталних становника /резиденти/. Тих пет милиона је знатно више него цијела једна Хрватска, односно један и по пута више него БиХ. Зар је то занемарљиво у било којој сфери друштвених и економских планирања?".
Пашалић сматра да се Еверерс, говорећи о препорукама за будућност, још више уплео у "врзино коло".
"Његова препорука да у неком наредном попису БиХ треба да елиминише питања као што су национално, вјерско и језичко изјашњавање показује или потпуно одсуство познавања историјских, културних и других обиљежја оних који живе у овој земљи, или, пак, тенденцију која нема апсолутно утемељење у земљи која је вишенационална, мултикултурална и вишеконфесионална", наводи Пашалић.
Он подсјећа да постоји одређени број земаља у Европи које не третирају ова питања у попису и појашњава да је ријеч о доминантно једнонационалним земљама које имају више од 90 одсто аутохтоног становништва.
Наводећи да су у више од 50 одсто земаља Европе ова питања присутна у анкетама, Пашалић напомиње да у кључним документима БиХ стоји одредица о националној структури, према посљедњем попису становништва, запитавши како би се ти односи онда убудуће примјењивали.
Пашалић се осврнуо и на изјаву шефа Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунара Вигемарка, који је рекао да је процес припрема за попис 2013. године почео још 2008. године, односно пет година раније, очито алудирајући да је вријеме за почетак припрема за нови попис.
"Тачно је да смо ушли у период нове пописне декаде 2015 -2024. Али, реално, коме би уопште више пало на памет у овој земљи да `гура камен узбрдо` који би се на самом врху поново скотрљао у подножје!? То у овом тренутку није могућа варијанта након свих импровизација које су пратиле посљедњи попис", сматра Пашалић.
Он наводи да посебну пажњу привлачи Вигемарков став о значају пописа за интеграцију БиХ у ЕУ.
"Ово је веома битан поступак и за процес ингерације земље у ЕУ, као и у наредним корацима и попуњавању такозваног Упитника, гдје је важан податак броја становника, породица, локалних заједница у смислу планирања економских и друштвених реформи, као и реформи у области здравства, образовања, али је и због безбједносних разлога добро знати колико је људи у локалним заједницама", рекао је Вигемарк.
Пашалић, међутим, напомиње да се говори о важности тачног броја становника, а у БиХ тога нема, јер је 196.000 особа више пописано.
"Важност породице није спорна. Али, немамо тачан број, односно имамо бројне фиктивне породице које не учествују у стварном животу у овој земљи. Наравно да је попис значајан за друштвене и економске реформе. Како ћемо имати валидно планирање и реформе када имамо фиктивне /нестварне податке?", пита Пашалић.
Он указује да је једно од кључних питања - фертилни контингент жена /жене у репродуктивном периоду од 15 до 49 година живота/.
"Пописаних је 849.630, а у БиХ их има 802.590! Како да имамо валидно планирање у образовању ако смо увећали број ученика основне школе /законски обавезно примарно образовање/ на 344.134, а има их, према виталној статистици исте Агенције за статистику БиХ, 302.133" - пита Пашалић напомиње:
"И они најмлађи су `пребројани` па смо дошли до цифре од 210.425 /предшколски контингент, који чине дјеца до шест година/, иако их је 189.837, опет према виталној статистици Агенције за статистику БиХ. Ако већ ИМО тим `не разумије` наше стање, зар је ово непознато Агенцији за статистику, која објављивањем контрадикторних података сама себе делегитимише из овог процеса".
Пашалић се осврнуо и на став шефа Одсјека за статистику УН Кеико Осаки-Томите која је рекла да су УН подстицале земље да барем једном у десет година спроведу попис становништва, станова и домаћинстава, јер је то незамјењив ресурс у планирању економског развоја и друге статистичке активности у земљи.
"На једној страни говори се о значају спровођења пописа у свакој земљи свијета у десетогодишњем временском хоризонту, а, са друге стране, подржавају резултати који су бесмислени, непримјењиви и обојени политичким ставовима", указује Пашалић за Срну.
Пашалић, редовни професор демографије на Универзитету Источно Сарајево, наглашвава да резултати пописа, које су и међународни званичници означили као валидне, дају криву историјску слику и погрешну статистику.
Он истиче да такви резултати пописа одударају од валидности и реалних планирања, те остављају тешко поправљиве посљедице.
Извор: СРНА