Закон о Уставном суду БиХ и даље предмет спорења у парламенту
За постојање уставног основа и усаглашености са правним системом БиХ ових законских приједлога, које је у парламентарну процедру упутио Клуб српских делегата у Дому народа, гласала су двојица присутних српских чланова Средоје Новић и Драгутин Родић, те хрватски члан Љиља Зовко, док су против била два бошњачка члана Халид Гењац и Сафет Софтић.
Приликом гласања о принципима "за" су били Новић и Родић, "против" Гењац и Софтић, док је Зовкова била уздржана.
Приједлогом закона о Уставном суду БиХ предвиђа се да домаће судије замијене троје страних, док се Приједлогом измјене и допуне Кривичног закона БиХ предвиђа брисање одредаба о санкцијама у случају неизвршавања одлука Уставног суда БиХ.
Образлажући предложене законе, Новић је истакао потребу да се раздвоје политика и право, те позвао на отварање свих неријешених питања у БиХ, без обзира колико она била сложена и тешка.
"Овако годинама тапкамо у мјесту јер нико не жели да се тешка питања ставе на сто и рјешавају", рекао је Новић, истичући да рјешавање само лакших питања не води напретку БиХ.
Новић је довео у питање самосталност БиХ уколико у њеним правосудним институцијама, прије свега Уставном суду, одлуке доносе странци.
"Да ли смо спремни да корак по корак рјешавамо проблеме, који се, прије свега, односе на равноправност, демократичност и однос међу народима?", упитао је Новић.
Према његовим ријечима, присуство страних судија у Уставном суду могло је бити прихватљиво у почетку, када је требало стабилизовати прилике у БиХ, али више није, посебно јер троје страних судија могу да превагну у било чију корист.
"Ако ми не можемо сјести и договорити се, не видим ко то може", рекао је Новић, додајући да захтјев за замјену страних судија у Уставном суду БиХ домаћим није инициран одлуком овог суда о Дану Републике Српске.
Новић је додао да стране судије не могу у потпуности да разумију ситуацију у БиХ, јер је "једно читање књига, а друго стварана ситуација БиХ".
"Да смо умјесто страних тамо имали троје домаћих судија приликом доношења ове, али и других одлука, мислим да би се у БиХ неке ствари другачије одвијале", рекао је Новић.
Подсјећајући да дио одлука Уставног суда БиХ никада није спроведен и да се тиме стално манипулише, Новић је упитао да ли је до сада икада утврђено ко је одговоран за неспровођење одлука и да ли се уопште може утврдити лична одговорност за то.
"Ако је тачно да нико није одговарао, онда је та одредба беспредметна у законодавству", рекао је Новић и додао да ова два законска приједлога треба задржати у парламентарној процедури, јер је парламент право мјесто за расправу о свим питањима.
Родић је оцијенио да је у БиХ кључно повјерење, кога, нажалост, нема, прије свега, у правосуђе.
"Уставни суд једина је правосудна институција у БиХ која има изворно упориште у Уставу БиХ, а све остале наметнуте су одлукама високог представника", рекао је Родић.
Он је подсјетио да је Уставом БиХ предвиђено да Парламентарна скупштина БиХ законом може рјешавати питања о Уставном суду.
"Оба закона неоспорно имају уставни основ и усаглашени су са правним системом БиХ", рекао је Родић. Он је позвао Комисију да подржи ове законске приједлоге и омогући даљу парламенатрну расправу у правцу тражења рјешења за јачање повјерења у институције БиХ.
Софтић сматра да о овом и другим питањима сличне тежине треба прво постићи политичку сагласност, па тек онда водити парламентарну расправу.
"Ова два закона дошла су у процедуру као посљедица одлуке Уставног суда о 9. јануару. У овој ситуацији нисмо у позицији да у парламенту доносимо овако крупне одлуке", рекао је Софтић.
Према његовим ријечима, док не буду ријешена нека друга питања, попут ентитетског гласања, не треба нарушавати постојећу структуру БиХ."Настављање расправе о овако крупном политичком питању само је губљење времена", сматра Софтић.
На ове тврдње Софтића реплицирао је Родић, који је истакао да је ентитетско гласање императивна норма у Уставу БиХ.
"Парламентарна скупштина може доносити закон и уредити Уставни суд како то одговара грађанима у БиХ", рекао је Родић.
Новић је навео да је Парламентарна скупштина БиХ мјесто за усаглашавање политичких ставова и изразио противљење да се политичка питања негдје другдје договарају.
Гењац је констатовао да су оба законска приједлога легитимна, али да немају уставни основ, нити да су усаглашена са правним системом БиХ.
Хрватски члан Уставноправне комисије Љиља Зовко није учестовала у расправи, али је накнадно новинарима изнијела став да нека питања не треба парцијално рјешавати, већ да је потребно спровести ширу расправу о низу неријешених питања у БиХ.
Приједлог закона о измјени Кривичног закна БиХ и Приједлог закона о Уставном суду БиХ на дневном су реду сједнице Дома народа која ће бити одржана идуће седмице.