Тулековић: Још није касно да попишемо жртве Јасеновца
- Довољна је једна најмања фотографија, најосновнији подаци, име, презиме, година рођења, не морамо имати све податке. Имамо начин на који можемо то да реконструишемо, те позивамо да нам се јаве сви чији су преци страдали или прошли кроз систем логора Јасеновац - рекла је Тулековићева.
Она је напоменула да је са колегом Мирком Димићем истраживала четири микролокације на подручју Козарске Дубице, конкретно села Драксенић, Међеђа, Пуцари и Срефлије, те да су успјели да дођу до нових података, запишу жртве које нису пописане и објаве књиге о томе.
- Није касно, можемо. Треба много више да се окренемо породицама, да разговарамо и пронађемо траг који нас води до наших убијених рођака - рекла је Тулековићева.
Нагласила је да Спомен-подрује Доња Градина континуирано ради на прикупљању грађе која може да свједочи о страдању, прије свега цивилног становништва за вријеме НДХ.
Тулековићева је навела да су успјели да направе збирку фотографија у сарадњи са Републичким педагошким заводом.
- Она је као помоћно средство ушла у све школе у Републици Српској и на прихватљив начин смо, презентацијом те теме школским узрастима, учинили много на едукацији наше дјеце - рекла је Тулековићева.
Тулековићева је најавила да ће наредне године бити промовисана звучна књига "Туга која траје цијели живот" недавно преминуле предсједнице Удружења преживјелих јасеновачких логораша Добриле Кукољ, што је је један од начина да судбину о страдању српске дјеце логораша сазна свијет.
- У сарадњи са Библиотеком за слијепа и слабовида лица Републике Српске дошли смо на идеју да и њима приближимо наше публикације и као први наслов изабрали управо овај. Та књига је одштампана на српском, енглеском, руском и њемачком језику - рекла је Тулековићева.
Додала је да су у складу са тим припремљена и звучна издања на сва четири језика јер желе да прошире мердијане када је ријеч о представљању ове теме.
Она је напоменула да је реализација овог пројекта била олакшана јер Библиотека већ има људе који раде друга издања.
- Важно је да међуинституционално сарађујемо јер заједно можемо допринијети култури сјећања - закључила је Тулековићева.