Савјет безбједности УН-а о БиХ - Русија: ОХР непотребан; САД: Вријеме да домаћи лидери преузму одговорност (ВИДЕО)
А, захваљујући представнику Русије, на сједници су се поново могли чути и најважнији ставови из извјештаја Републике Српске, који је Савјету безбједности упућен 36. пут.
Извјештај вршиоца дужности високог представника Луиса Кришока, који није био присутан на сједници, представница његове матичне земље протумачила је као припрему да БиХ преузме пуну одговорност за унутрашња питања.
Сједињене Државе ће у томе, каже, наставити да је подржавају, како је то и зацртано у Дејтону.
- Успјех за високог представника значи подстицање стабилне, безбједне и суверене Босне и Херцеговине, чак и ако то значи да ради на укидању сопственог радног мјеста. Ближи смо него икада испуњењу обећања из Дејтонског споразума, према којем БиХ преузима одговорност за сопствене изазове, а њени лидери предводе локална рjешења - рекла је Тами Брус, замјеница представника САД у СБ УН.
Представник Русије, Василиј Небензја, био је много директнији – функцију високог представника потребно је, каже, укинути без икаквих додатних услова.
Канцеларија ОХР-а већ дуже вријеме није ништа друго него инструмент за мјешање у унутрашње ствари БиХ и контролу рада њених законодавних и судских институција по налогу западних центара моћи, који Републику Српску желе представити као извор свих проблема.
- Лакше је кривити Србе и њихове лидере за било шта и све, када они покушавају да воде независну политику усмјерену на заштиту интереса грађана, него тражити рјешења за све проблеме који су се нагомилали. Република Српска је непоколебљиво настојала да заштити Дејтонски споразум, који гарантује децентрализоване темеље земље - навео је Небензја.
Зато Дејтон остаје основа за постконфликтно рјешење у БиХ и за њега нема алтернативе, упозорио је Небензја.
Сличан став стигао је и из Кине.
- И систем високог представнка и бонска овлашћења били су посебни аранжмани, успостављени за посебан период. Не треба их продужавати, а посебно их не треба учинити трајним - истакао је Фу Цонг, стални представник Кине при УН-у.
Оваква излагања нису најбоље сјела Денису Бећировићу, који је као предсједавајући Предсједништва добио прилику да се обрати на сједници. Посебно му је, чини се, засметао став Сједињених држава, који је, каже, посљедица лобирања Републике Српске.
- Њихов циљ је промијенити америчку спољну политику према БиХ и обезбиједити међународну подршку за сецесију - казао је Бећировић.
Осим Бећировића, очување статуса и овлашћења високог представника подржали су шеф делегације Европске уније при УН, те представници Велике Британије и Француске, који се на том мјесту надају држављанину Европске уније.
Сједницу Савјета безбједности Бећировић је поново искористио и да настави са оптужбама на рачун Републике Српске и Србије, за величање ратних злочинаца и притиске на Меморијални центар у Сребреници.
Представник Србије Радомир Илић присутне је подсјетио да је ријеч о његовим личним ставовима.
- Говорити у име БиХ захтијева усаглашен став унутар њеног колективног Предсједништва. У одсуству такве сагласности, као што је данас случај, требало би јасно навести чији се ставови износе - јасан је Илић.
Готово сви данашњи говорници нагласили су да је изборни процес у БиХ протекао без проблема, али је представник Хрватске упозорио да питање легитимног представљања конституивних народа мора бити трајно ријешено.
Осим тога, једногласно је подржан и наставак ЕУФОР-ове мисије Алтеа за још 12 мјесеци.