Република Српска не заборавља свог најмлађег одликованог борца Споменка Гостића (ВИДЕО)
Рођен је на Озрену, волио је коње и своје село. Рат му је умјесто безбрижног дјетињства донио живот уз саборце на маглајском ратишту, гдје је коњском запрегом превозио рањенике и развозио храну на линији, при чему је и рањаван.
- Ја сам се јавио добровољно, да помогнем свом народу да ослободимо се од непријатеља - рекао је Гостић.
Смиљка Благојевић из Горњег Раковца, чија је сестра Симуна са баком Споменка Гостића погинула од гранате у Улишњаку, каже да је добро познавала Споменка. Био је, каже, послушан дјечак, а више од свега волио је свој родни Озрен.
- Моја је сестра у кухињи радила, тако да су га хранили, а што год је војсци требало он је ту био, најмлађи - навела је Смиљка Благојевић.
Жртва најмлађег одликованог борца Војске Реопублике Српске не смије бити заборављена. Његова љубав према коњима једна је од ријетких слика дјетињства које му рат није није успио одузети. А да се то не заборави, у Петрово су стигли кочијаши из свих крајева Српске.
- Ми смо дошли из Српца и Србачка бригада је имала велика страдања на овом подручју и дајемо велико поштовање према свим борцима Републике Српске - навео је учесник манифестациај Милан Петковић.
- Није било тешко јахати и било је задовољство да јашемо, јер то је част да одржимо овако неки лијеп гест за наше борце - навео је Митар Бијелић из Модриче.
Обиљежавање Споменковог рођендана само је подсјетник на његову велику жрву коју је дао за Српску.
- Убијеђен сам да ће ова манифестација постати традиционална, да ћемо се окупљати сваког 15. августа на Озрену, а Споменко је свој живот положио за одбрану Републике Српске и Озрена и то не би требало и нећемо да заборавимо - рекао је начелник општине Петрово Озрен Петковић.
- До сада смо обиљежавали Споменкову смрт, а од ове године ћемо да обиљежавамо једну манифестацију на Споемнков рођендан да Споменко живи бар кроз наше приче и наша дјела о њему - додао је организатор манифестације Миле Савић.
Споменко није дочекао да одрасте, да изабере свој пут, да поново узјаше коња и врати се животу који је волио. Остао је дјечак од четрнаест година чију храброст вријеме не смије избрисати.