Модернизација водопривреде Семберије: Системски одговор на водене стихије (ВИДЕО)
Управо зато је Јавна установа Воде Српске покренула свеобухватну реконструкцију и чишћење главне каналске мреже. Ови милионски пројекти заштите од великих вода примарно су реализовани кроз пројекат "Хитна помоћ и заштита од поплава", који је финансиран кредитним средствима Европске инвестиционе банке.
Само у првој фази ових хитних мјера заштите, у Семберију је уложено близу 20 милиона конвертибилних марака, док је додатне милионске инвестиције у санацију водопривредних објеката пратио и Фонд солидарности Републике Српске.
Семберија – житница која живот дугује води, али и простор који памти разорне поплаве. Кључ опстанка овдашњег аграра лежи у сложеном систему канала. Након деценија запуштености, Јавна установа Воде Српске успјешно руководи пројектима који Семберији доносе сигурност, али и нове развојне шансе. Главни ободни канал у Великој Обарској изграђен је још почетком седамдесетих година прошлог вијека. Са петнаест километара мреже, овај систем у својој непосредној близини храни жедне семберске њиве.
- Ми се сад налазимо на Главном ободном каналу Велика Обарска који је изграђен 1972-73. године. Велика Обарска располаже са 15 километара каналске мреже и то добро дође пољопривредним произвођачима за наводњавање њива крај канала. Каналска мрежа није одржавана тридесетак година. Задњих неколико година се одржава. Било је доста запуштено. Сада има траве, али ово је кошено прије петнаест дана. Пошто је овдје уз воду, ту је већа бујност траве и опет се мора косити.
Прошле године била је акција чишћења свих канала. Било је доста дрвећа, морало се све очистити. Морала је радити тешка механизација, било је једно три мјесеца великих радова и посла, али су људи успјели да ураде – и из Вода Српске, и ови наши мјештани који су ту крај својих парцела - рекао је Предраг Дпасојевић, предсједник МЗ Велика Обарска.
Нешто јужније, у селу Пучиле, каналски систем Глоговац спаја брдске воде и ријеку Дрину, чинећи јединствен штит од поплава. Инвестиције реализоване средствима Европске инвестиционе банке претвориле су некадашњу опасност у користан ресурс.
- Ово је канал Глоговац. Ми смо на ушћу гдје се у њега улијева канал Дрина-Глоговац који је урађен 2000. године, тако да је дринска вода пуштена у Глоговац, која даље тече кроз град и гравитира према Сави. Тако је и село Пучиле добило текућу воду, као и град, што је важно за цијело село јер се може користити за наводњавање, за рекреацију и остале активности. Сам канал Глоговац је доносио много главобоље мјештанима због поплава, јер се у њега улива канал Јањица, који до скора није био регулисан. Сада је и он реконструисан прије пет година из средстава Европске инвестиционе банке. Они су димензионисани на стогодишње воде, тако да сад не би требало да имамо проблема са великим водама - навео је Мирослав Чвргић, мјештанин села Пучиле и бивши радник ЈП Воде.
Ипак, за потпуну безбједност Пучила преостала је још једна карика – реконструкција уског сеоског моста која је у надлежности локалне самоуправе.
- Тај мост је остао нереконструисан и њега треба конструисати, направити нови мост јер он нема задовољавајући протицајни профил, тако да ни ови насипи нису састављени до моста јер је остављено да се сачека да лок. самоуправа изгради тај мост како би се могло заштити 100 одсто ово насеље од поплава - каже Чвргић.
Потенцијал система је огроман, посебно у сушним годинама које драстично умањују приносе. Спас је у изградњи подсистема са пумпама.
- Овај систем има велики значај, а имао би још већи кад би се урадило наводњавање пошто већ има довољан проток воде. Атмосферске прилике су ових година веома незгодне, велике су суше. Да се ураде пумпе и крене у наводњавање, поље од 300 до 400 дулума могло би се наводнити. Причао сам са директором ЈУ Воде Српске Миловановићем, он је обећао у наредном периоду, видјећемо. Принос кукуруза био би тона по дулуму, а сада, у суши, биће свега 250 до 300 килограма - рекао је Драго Савић,Савјет МЗ Глоговац.
Док руководство Српске улаже милионе у инфраструктуру, људски фактор остаје највећи изазов. Бацање смећа у канале и даље је лоша навика појединаца.
- Задовољна сам што су се ови канали овако направили и што се одржавају. Али, вољела бих да наше село мало више размишља о бацању смећа, да се сви придржавају кућног реда. Овај канал је својеврсно шеталиште за мјештане, за бициклисте, шетаче и на крају – даје лијеп изглед за село - рекла је Марија Перић из Пучила.
Ипак, тамо гдје су пројекти завршени, попут канала Дашница у Бијељини, слика се потпуно мијења. Канали постају нова огледала града и мјеста окупљања.
Модернизација каналске мреже у Семберији показала је да канали нису само одбрамбени бедеми нити обични водотоци. Они су еколошки, економски и друштвени потенцијал. Одговорност за њихово очување сада је заједничка – на институцијама које одржавају системе ,али и грађанима који поред њих живе.