Шта откривају најновији подаци Централне банке? Инфлација пушта коријене у БиХ
Подаци Централне банке БиХ показују да су домаћи инфлаторни притисци и даље снажни, а годишња базна инфлација у првом полугодишту износила је 4,42 одсто. Највећи раст цијена забиљежен је у сектору услуга, гдје је поскупљење достигло 4,80 одсто.
Економисти истичу да раст цијена више није искључиво посљедица скупљих енергената и увозне робе, већ све више одражава кретања у домаћој економији, попут раста трошкова рада и пословања.
Стручњаци упозоравају да је БиХ, као увозно оријентисана економија, посебно осјетљива на глобална кретања, укључујући цијене нафте, сировина и транспортних услуга.
Према процјенама економиста, даљи ток инфлације зависиће првенствено од развоја геополитичке ситуације и кретања на свјетском тржишту енергената.
Према подацима ЦБ БиХ, годишња базна инфлација у првом полугодишту ове године износила је 4,42 одсто, док је просјечан раст цијена у сектору услуга достигао 4,80 одсто. У најновијем извјештају ЦБ БиХ наводи се да су инфлаторни притисци у јуну, у односу на мај, благо ојачали у категоријама које улазе у обрачун базне инфлације. Истовремено, базна инфлација је у првих шест мјесеци ове године била виша него током цијеле прошле године, што, како истичу из Централне банке, потврђује да домаћи инфлаторни притисци и даље остају снажни.
То значи да раст цијена више није првенствено посљедица скупљих енергената, горива или увозне робе, већ све више одражава кретања у домаћој економији. Већи трошкови рада и пословања најизраженије су се прелили на сектор услуга, чије цијене, за разлику од цијена хране или горива, након раста ријетко биљеже пад.
Базна инфлација искључује цијене хране, горива и енергената, јер су оне најподложније наглим осцилацијама, па се овај показатељ сматра најпоузданијим мјерилом трајности инфлаторних кретања.
Директор Подручне привредне коморе Бањалука Александар Љубоја рекао је за Глас Српске да се разлике у кретању цијена могу објаснити различитим кретањем улазних трошкова, прије свега енергената, репроматеријала и транспортних услуга.
- Индустријска производња највише зависи од цијена енергената и репроматеријала, а велики дио тих сировина увозимо. Због тога се базна инфлација не може посматрати само кроз призму прерађивачке индустрије, већ и кроз раст цијена увозне и потрошне робе. Управо је поскупљење увозних репроматеријала један од главних узрока раста цијена - рекао је Љубоја.
Према његовим ријечима, домаћа привреда је снажно ослоњена на увоз, док истовремено биљежи пад покривености увоза извозом, што додатно повећава осјетљивост на глобална кретања.
- БиХ је мала и увозно оријентисана економија, због чега нема простора за драстичне потезе који би могли зауставити инфлацију. Суочени смо са растом цијена енергената, сировина и полупроизвода, али и са смањеном тражњом на тржиштима наших најважнијих спољнотрговинских партнера. У таквим околностима и произвођачи и пружаоци услуга принуђени су да повећавају цијене како би могли наставити пословање - нагласио је Љубоја.
Додао је да Влада, у оквиру расположивих могућности, кроз подстицаје и субвенције настоји да помогне привреди, али да не може утицати на глобална кретања, попут цијена енергената или минералних ђубрива, која БиХ у великој мјери увози.
Економиста Зоран Павловић сматра да су инфлаторни притисци у БиХ прије свега одраз глобалних економских и геополитичких кретања.
- БиХ је дио свјетске економије и све што се дешава на глобалном тржишту директно се одражава и код нас. Осцилације цијене сирове нафте условљавају раст цијена горива и транспортних услуга, а то се потом преноси и на цијене осталих производа и услуга - рекао је Павловић.
Истиче да највећи притисак трпи сектор транспорта, јер гориво чини значајан дио његових трошкова.
- Превозници морају прилагођавати цијене у складу са кретањем цијена горива. У супротном, доводе у питање одрживост пословања. Истовремено, привредници имају врло мало маневарског простора, јер су суочени са растом трошкова, али и ограниченом куповном моћи грађана, који не могу поднијети нова поскупљења - истакао је Павловић.
Он сматра да би већу помоћ привреди требало да дају ентитетске владе, али да су њихове мјере недовољне у односу на изазове са којима се привреда суочава.
Говорећи о наставку године Зоран Павловић каже да су прогнозе крајње неизвјесне.
- Све ће зависити од развоја геополитичке ситуације, прије свега на Блиском истоку. Ако дође до смиривања тензија, може се очекивати постепена стабилизација цијена енергената и мањи инфлаторни притисци. Међутим, у овом тренутку нико не може са сигурношћу прогнозирати даљи ток догађаја, а управо је та неизвјесност највећи проблем за привреду, јер без предвидивог пословног окружења нема ни дугорочног планирања - поручио је Павловић.