Бањалука на врху листе најзагађенијих градова у Европи; Шта је са дјелима и конкретним рјешењима? (ВИДЕО)

Бањалучани се са падом температура и почетком грејне сезоне гуше у смогу. Избјегавају да излазе из кућа када је концентрација штетних честица на највишем нивоу, видљива голим оком. Није им јасно зашто надлежни до сада нису пронашли дугорочно рјешење, јер загазађен ваздух односи људске животе. Доста им је популистичких мјера - желе конкретна, системска рјешења.
У вечерњим часовима индекс загађености претходних дана износио је око 500 микрограма по кубном метру, а гранична вриједност је 50. Стручњаци упозоравају да је ситуација алармантна, а ништа боље неће бити ни наредних дана.
- Појавом магле и температурне инверзије, гдје нема провјетравања и падавина, долази до задржавања загађујућих материја у атмосфери што грађани могу да осјете посебно у јутарњим и вечерњим часовима истиче Златко Ђајић из Одјељења за заштиту животне средине Хидрометеоролошког завода Српске.
Осим индивидуалних ложишта један од горућих проблема, због чега је ваздух у Бањалуци пун штетних честица ПМ 10 и ПМ 2,5, је дивља градња, лоше урбанистичко планирање, бетонизација града који се до скоро могао похвалити титулом града зеленила, а сада га красе нове вишеспратице и на десетине хиљада димњака.
- Бањалуку више не зову Бањалука него бетон лука. Ми смо истурили профит испред интереса грађана. Сад имамо ситуацију да осим што имамо на десетине хиљада малих ложишта, имамо и саобраћај који је троструко интензивнији од капацитета које град може да поднесе. Имамо градњу која се отела контроли. Нас је у принципу спасавао вјетар који је ишао у смјеру сјевер-југ. Међутим, сада ако погледате конфигурацију нових насеља, нових блокова и висину, спријечили смо струјање и затворили град - рекао је Петар Гверо, шеф Катедре за термодинамику на Машинскм факултету Универзитета у Бањалуци.
Из опозиције у градској скупштини истичу да загађеност ваздуха, као један од горућих проблема, треба ријешити одмах, а не чекати прољеће и тражити нове изговоре, а потом овај проблем заташкати до идуће зиме, када се поново пробуди медијска пажња.
Градоначелник Станивуковић је и прошле године најављивао битне промјене због загађености ваздуха. И тада се говорило о електричном јавном превозу, садњи нових стабала, строгој инспекцијској контроли. Ове године предлаже уградњу филтера, а новост је забрана ватромета у Бањалуци. Међутим, од драстичних промјена ништа - и ове године Бањалучани удушу нездрав ваздух.
Оно што чујемо из управе града јесте вишегодишња прича без конкретних дјела. СНСД истиче да је аларм упаљен, Бањалука се гуши, грађани удишу отров, а стручњаци упозоравају да филтери на индивидуалним ложиштима нису системско рјешење.
- Прије неколико дана позвао сам Градску управу да се огласи око питања загађења ваздуха који оптерећује све грађане и туристе који нам долазе. Добили смо обавјештење, тј. сам градоначелник је изашао са низом мјера које су планиране у наредном периду. Да ли је био одржан неки званични састанак још не знамо. Оно што је предложено јесте да се уграде неки чистачи за приватне куће. Ја сам добио информацију да ти чистачи не постоје на тржишту у Републици Српској - нагласио је одборник Богољуб Зељковић.
Гверо истиче да Република Српска законски нема регулисану могућност уградње филтера у мала ложишта, као и да не постоје технолошка рјешења.
Познато је да је током зимског периода повећан број особа са респираторним проблемима. Овај загађени ваздух додатно погоршва здравствено стање како код одраслих, тако и код најмлађих. Грађани су с разлогом забринути јер су свјесни да нездрав ваздух доводи до бројних болести - респираторних, болести срца, неплодности, до карцинома и један је од главних фактора преране смртности.
Из одјељења за комуналне послове саопштили су да је град Бањалука имао уговор за мјерење аерозагађења са Институтом за заштиту и екологију, који је у међувремену истекао, те да је спроведена нова јавна набавка за мјерење аерозагађења.
Додају да је потписивање уговора у току. Питање се само намеће - ко онда у зимском периоду, периоду највећег загађења, када мазут и смог трују грађане, контролише техничку исправност топлана.

