Умјесто рјeшењa стижу пријетње из Водовода и Еко топлане - да ли ће Бањалучани остати без воде и гријања? (ВИДЕО)
Вода и гријање, умјесто јавног добра и гарантованог права, постали су средство уцјене. Умјесто да се траже рјешења унутар система, смањи губитак, одговори на питања пословања и одговорности, терет се пребацује на грађане - оне који већ годинама уредно плаћају своје рачуне.
Ако за примјер узмемо рачун за струју који је просјеку мјесечно око 70 марка, колико је потребно и за телекомуникационе услуге, за гријање стана од 50 метара квадратних потребно је 100 марака на мјесечном нивоу. Еко топлана у Бањалуци снабдијева око 20.000 јединица и захтијева веће цијене гријања, јер, како кажу из Еко-топлане, гријање од 2023. године није поскупило.
- Од почетка грејне сезоне упозоравамо на ову ситуацију која нам пријети, а то је да можемо доћи у ситуацију да немамо довољно енергената да испоштујемо пун режим гријања. Са градом имамо састанке, али никако да се заврши тај процес. Да ли ће се одлучити за корекцију цијене или ће се одлучити на грант средства која ће помоћи топлани да побољша несразмјер између прихода и расхода, то је у њиховој надлежности и град има право да то одлучи - изјавио је директор Еко-топлана Бањалука Драгиша Зечевић.
Прије двије године цијена гријања повећана је за 22 одсто, с тим да је договор био да Град да годишњи грант од пет милиона. Исти договор је био и са градом Градишка која је свој грант исплатила и за прошлу и за ову годину, али Бањалука није.
Да проблема има и у другом градском предузећу, Водоводу, потврдио је и сам директор Радован Мајкић који је нагласио да се предузеће налази у финасијском и техничком колапсу и да ако не дође до повећања цијене воде, Бањалука и околна мјеста остају без воде.
- На почетку смо се опредијелили за рестрикцију, а послије ћемо вјероватно доћи у фазу да ће грађани остати без воде јер немамо могућност набављања репоматеријала односно хлора у фабрици воде и осталих хемикалија које су неопходне за производњу воде. Уколико не дође до корекције цијене воде ја одговорно тврдим да град остаје без воде - каже Мајкић.
Мајкић тврди да за те мјере имају законско упориште јер без хемикалија, каже, немају право испоручивати неисправну воду.
У Бањалуци су вода, гријање, па и ваздух постали преговарачко питање. Град не може функционисати на сталним пријетњама. Јер град у којем се грађани плаше хоће ли имати воду и гријање - није град већ талац.
Градоначелник треба преузети одговорност, а ми нећемо прихватити пријетње рестрикција воде и гријања, каже Драган Лукач, шеф одборника СНСД-а у Скупштини града.
- Пошто је станивуковић поставио директора Водовода, он мора да и да помогне да Водовод ради у пуном капацитету. За вријеме СНСД-ових градоначелника Водовод је воду испуручивао и другим општинама, а они нису успјели да одрже то предузеће да функционише и да буде у корист грађанима. Сада траже да се повећа цијена воде и то 66 одсто, што је непримјерено и не можемо то да прихватимо. Градоначеник мора да преузме своју одговорност, а не да то пребацује на скупштинску већину или на неког другог - истакао је Лукач.
Драшко Станивуковић нема рјешења ни за један проблем већ лоптицу пребацује у туђе двориште, па захтјеве за веће цијене воде и гријања правда поскупљењем електричне енергије.
Ово више није питање ни саме цијене. Ово је питање односа према грађанима. Да ли је нормално да се сваки проблем рјешава пријетњом? Да се сваки минус покрива најавом рестрикција? Да се страх користи као алат управљања градом?
Грађани Бањалуке не траже луксуз. Траже воду. Траже топле радијаторе зими. Траже поштовање. Умјесто тога, изнова слушају иста упозорења, исте уцјене и исте поруке - ако не платите више, остајете без свега.