latinica  ћирилица
13/12/2025 |  16:25 ⇒ 17:42 | Аутор: СРНА

Медији кључни фактор сваког друштва; Најзначајнији задатак - очување српског језика, писма и традиције

Дводневни Међународни медијски округли сто под називом "Српска ријеч изван матице - изазови и перспективе" одржан је у Будимпешти, у организацији Асоцијације "В-Медија", а под покровитељством Фондације Габор Бетлен - Канцеларија премијера Мађарске.
Међународни медијски округли сто - Фото: СРНА
Међународни медијски округли стоФото: СРНА

Скуп је отворила амбасадор БиХ у Мађарској Биљана Гутић Бјелица која је нагласила да је тема првог Међународног медијског округлог стола посвећеног српским и мањинским медијима, савремена, актуелна по важности слојевита и захтјевна.

- Приватни, политички, културни, друштвени и научни живот појединца, заједнице, државе, региона и свијета незамислив је без сазнања и информација о актуелним дешавањима које формирају нашу садашњост, али у великој мјери и нашу будућност - истакла је Гутић Бјелица.

Она је указала да медији, осим информативног, имају и едукативни карактер у смислу очувања говорног и писаног српског језика који поред православне вјере чини основу српског идентитета.

- Не чуди ангажман управо Срба из Мађарске на овој важној иницијативи, за коју се надамо да ће прерасти у годишњи стручни догађај дугог трајања. Вишевјековно живо присуство Срба у Мађарској је феномен вриједан истраживања из сваког могућег аспекта, дакле и медијског који ће бити обухваћен на сесијама овог округлог стола - нагласила је Гутић Бјелица, која је прогласила скуп отвореним, пожељевши учесницима успјех у раду.

Изасланик Његовог преосвештенства владике будимског Лукијана, ђакон Стефан Милисавић нагласио је да је једна од важних улога медија очување српског идентитета, традиције и јединства.

- Медији су ти који треба да раде на очувању српског језика, писма и традиција, и то је једна од важних улога српских медија ма гдје се они налазили - истакао је ђакон Стефан, нагласивши да су медији важан стуб и кључни фактор сваког друштва.

Вршилац дужности директора Новинске агенције Републике Српске - Срна Татјана Парађина истакла је да је Срна формирана 7. априла 1992. године, убрзо након почетка ратних дешавања у БиХ, као први српски медиј на простору Републике Српске.

- Веома брзо постала је и остала стуб информисања, јер се на наше извјештавање ослањају домаћи медији, али и бројни медији у региону и свијету - нагласила је Парађина и додала да Срна има 12 информативних сервиса којима прати збивања у Српској, ФБиХ, Србији, Црној Гори, региону и свијету, као и сервис на енглеском језику.

Поред тога, прије двије године са радом је почео и наш портал на неглеском језику СРпска НАционал, који биљежи рекордну читаност. Иако млад портал, веома брзо је привукао пажњу читалаца што потврђују подаци прегледа и најчитанијих текстова. Интересантан податак је да се наш портал највише чита у САД, Енглеској и Њемачкој", нагласила је Парађина у свом обраћању на округлом столу представљајући значај Срне, прве новинске агенције у БиХ.

Она је подсјетила да Срна прије двије године почела са снимањем подкаста у свом студију, који емитује сваке суботе у мјесецу на свом Јутјуб каналу, те једном мјесечно, задње недјеље у мјесецу, и репортаже, те најавила да ће Срна настојати да оправда повјерење јавности које има, а које се веома тешко стиче, али и веома брзи губи.

Такође, она је понудила сарадњу Срне са свим српским медијима у Србији и ван матице.

Учесници округлог стола били су и представници Радио-телевизије Војводине, листа "Политика" и недељника "Наша реч" из Темишвара.

Учесницима су се обратили и бивши амбасадор Раде Дробац, директор Српског института у Будимпешти Пера Ластић и главни и одговорни уредник РТВ Варош из Будимпеште Дијана Ђурић.

Учесници су синоћ, првог дана овог скупа, присуствовали промоцији књиге српског дипломате Дробца "Срби на вјетрометини" у којој је објединио текстове у којим је у протеклих 35 година обрађивао најважније теме за српски народ и државу.

Дипломата Дробац је рекао да Срби имају дугу историју које треба да се држе, а да се одупру сваком наметању.