Апел да се у Хрватском сабору не подржи закон о Трговској гори
Писмо, насловљено као молба за заштиту права на сигуран живот становништва уз ријеку Уну на територији БиХ, упутиле су Крупа на Уни, Нови Град, Костајница, Приједор, Козарска Дубица, Градишка, Велика Кладуша, Бихаћ, Босанска Крупа, Кључ и Босански Петровац, а придружило се и Министарство за грађење, просторно планирање и заштиту животне средине Унско-санског кантона.
- Обраћамо вам се у нади да ћете разумјети наше страхове у вези са информацијама из медија да је Хрватска одлучна у намјери да дугорочно складишти или одложи на локацији Черкезовац радиоактивни отпад из Нуклеарне елекране "Кршко" и институционални отпад из Хрватске - наведено је у писму.
Истакнуто је да вјерују да ће једнако заштитити и њеихова права на живот и достојанство као што то чине за грађане Хрватске.
У писму је наведено да је, према сазнањима из медија, Влада Хрватске 20. новембра усвојила Приједлог закона о изградњи центра за збрињавање радиоактивног отпада и упутила га у даљу процедуру.
Ријеч је о посебном закону /лекс специјалис/ којим се дефинише подручје смјештаја захвата у простору омеђеном са 126 тачака на локацији бившег војно-складишног комплекса Черкезовац /Трговска гора/. У образложењу је наведено да се закон доноси усљед недоношења државног плана просторног развоја Хрватске.
Тим законом треба да се омогући добијање еколошке и локацијске дозволе за изградњу центра за збрињавање радиоактивног отпада, односно дугорочног складишта за радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко" и институционални радиоактивни отпад из Хрватске на локацији Черкезовац.
Истакнуто је да се то чини без стратешке процјене утицаја на околину над државним планом просторног развоја Хрватске и укључивања јавности и локалног становништва из БиХ у поступак одлучивања о локацији објекта.
Како је наглашено, то је у супротности са директивама и конвенцијама које захтијевају образложење алтернативних локација и активно одлучивање у поступку доношења одлука јавности земље погођене потенцијалним пројектом, у овом случају БиХ.
- То се предложеним законом не обезбјеђује" - указује се у писму.
Ријеч је о директиви Европског парламента и Савјета о процјени учинака одређених планова и програма на околину, ЕСПОО конвенцији – УНЕЦЕ Конвенцији о процјени околинских утицаја у прекограничном контексту, Протоколу СЕА - о стратешкој процјени околине уз Конвенцију о процјени околинских утицаја у прекограничном контексту, Архуској конвенцији - УНЕЦЕ Конвенција о приступу информацијама, учешћу јавности у одлучивању и приступу правди у околинским питањима, УН Декларацији о околини и развоју.
У писму су подсјетили да је Хрватски сабор 2017. године усвојио Стратегију просторног развоја Хрватске у којој је макролокација Трговске горе утврђена као потенцијална локација за одлагалиште ниско и средње радиоактивног отпада.
У образложењу потребе доношења закона наводи се да је за Стратегију просторног развоја проведена и стратешка процјена утицаја на околину, али да и у том случају јавност БиХ није била консултована.
Истакнуто је да је познато да специјални закони дерогирају опште законе, те се предложеним законом настоји дерогирати Закон о просторном планирању, те везане стратешке процјене код доношења просторних планова, који захтијевају већу укљученост локалне заједнице.
- Зато ми, представници локалних заједница, желимо да вас информишемо да нисмо активно и адекватно укључени у процес одлучивања код стратешке процјене утицаја на околину, стратегија, планова и програма и да нам се доношењем лекс специјалис закона жели наметнути локација Черкезовац, хитно и у потпуној тајности са што мање информација о штети и посљедицама којима ћемо бити изложени на десетине, а можда и стотине година, па чак и више -наведено је у писму.
Додали су да погођене локалне заједнице у БиХ ни на који начин нису учествовале у одабиру локације Черкезовац на Трговској гори као једине преферентне локације за одлагање радиоактивног отпада, нити смо били консултовани када су се разматрале четири могуће локације Псуњ, Папук, Трговска и Мословачка гора.
У писму је наглашено да је још тада јавност у БиХ требало да буде консултована с обзиром на то да се локација Трговска гора налази у непосредној близини границе са БиХ.
Указали су да су први пут обавијештени да Хрватска намјерава складиштити радиоактивни отпад на Черкезовцу 2015. године када су имали прилику да дају коментаре и мишљења на Стратешку студију за национални програм.
- Већ тада се није разматрала ниједна друга локација, нити било каква алтернатива пројекту. На Студију БиХ страна је дала више од 70 примједби, коментара и сугестија да би само три биле прихваћене из чега се може закључити да практично нисмо ни учествовали у процесу консултација - напоменуто је у писму.
Писмо на 20 страна даје и остврт на поступак одабира локације за складиште радиоактивног отпада, дио образложења Експертског тима међу којим је и став да изградња нуклеарног објекта представља потенцијално кршење права и Европске конвенције о људским правима - право на живот, право на приватни и породични живот, а нарочито право на имовину.
Експерти из БиХ сматрају да Хрватска треба зауставити процес карактеризације локације Черкезовац и све активности везане за ову локацију, те да процес збрињавања радиоактивног отпада врати на позицију одабира више преферентних локација за које ће направити студије изводљивости и спроводити истраживања.
Навели су и да је, уколико буде разматрана било која локација на дистанци мањој од 50 километара од границе БиХ, потребно да се одмах формира заједничка комисија састављена од експерата из Хрватске и БиХ која ће даље радити на свим активностима и у координацији наћи прихватљиво рјешење за обје стране.
Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко", као и постојећи институционални отпад складишти на локацији Трговска гора у општини Двор, у непосредној близини границе са БиХ.