Каква је судбина више од 400 ембриона у затвореној сарајевској поликлиници за вантјелесну оплодњу? (ВИДЕО)
Већ два мјесеца не јењава агонија за више од стотину пацијената. Потресени најприје због изненадног затварања поликлинике за вантјелесну оплодњу, а потом због статуса ембриона и биолошких материјала. Они су и даље заробљени унутар здравствене установе која је под кључем од средине октобра.
Иако је у први мах охрабрио налог главног федералног здравственог инспектора да Кантонална болница Зеница преузме биолошки материјал и ембрионе, услиједио је наставак агоније. Не одбијају пријем, али указују на спорне процедуре и смјернице. Услиједила је и жалба на коју, кажу, још чекају одговор. Тврде да инспектор нема овлашћење за овакве налоге. Преузимање је на чекању, а умјесто рјешења, услиједило је препуцавања на релацији Федерално министарство здравства – Зеничка болница.
- Кантонална болница Зеница једина је јавна здравствена установа у Федерацији БиХ која посједује одобрење овог министарства за спровођење БМПО поступака, те је због тога одређена као установа надлежна за хитно и привремено збрињавање ембриона и биолошког материјала. Федерално министарство здравства је о овоме одмах обавијестило надлежно тужилаштво, Федералну управу за инспекцијске послове и саму болницу, те затражило хитно поступање свих институција сходно њиховим надлежностима како би се рјешење инспекције провело - стоји у саопштењу болнице.
Расим Мишкић, помоћник директора за медицинске послове у КБ Зеница истиче да су за транспорт, преузимање и похрану материјала потребне додатне смјернице.
- Постојеће смјернице односе се само на појединачне узорке. Њихов транспорт се врши након што пар који је оставио биолошки материјал и заледио, поднесе захтјев за транспорт истих, а овдје се ради о групном транспорту за који не знамо како је узет, како је складиштен до садашњег момента - наглашава Мишкић.
У ресорном министарству су категорични – било какви изговори нису оправдани и повлаче одговорност.
Управо то траже пацијенти. Надлежним институцијама су слали дописе и позиве на састанак. Сада траже хитан попис биолошког материјала унутар поликлинике, без икаквог транспорта и да сами одлуче гдје ће га пребацити. Одговоре нису добили. Поднијели су кривичне пријаве, а најављују и нове.
- Нама нико никакву званичну информацију није дао. Чак је Министарство здравства Федерације у саопштењу које је ставило на своју веб страницу признало своју одговорност, тврдивши да установа није имала дозволу за рад, а законски федерално министарство је надлежно за издавање и за одузимање дозвола за рад. Дакле, они су званично признали своју одговорност - тврди пацијенткиња Алма Ковачевић.
У Федералном министарству здравства кажу да затворена Норт-вестерн поликлиника није посједовала њихово рјешење за обављање поступака биомедицински потпомнуте оплодње. Средином октобра здравствени инспектори утврдили су низ неправилности у њеном раду, а након тога напрасно је и затворена.
Готово исти сценарио је и са здравственом установом "Њу лајф“, која је пословала на истој адреси и чије власништво је преузео „Нортвестерн“. Занимљиво, и у једној и у другој поликлиници директор је био љекар са Косова Шпенд Рамадани.
Оснивач „Нортвестерна“ је Мохамад Џалал Хамис, амерички држављанин сиријског поријекла. Због сумње да је преваром примио преко милион долара од здравствених програма, амерички државни тужилац у Чикагу је против њега подигао оптужницу. Терети се за крађу, прање новца и низ кривичних дјела.
- Шема коју је оркестрирао искористила је ограничене ресурсе здравствене заштите у земљи крађом од најрањивијих популација Америке и довођењем истих у опасност када су стављене под “бригу” нелиценцираног, преварантског пружаоца медицинских услуга - саопштено је из Канцеларије државног тужиоца Илиноиса.
Истрагу у овом случају спровеле су америчке ФБИ, ДЕА и Служба америчких маршала. У БиХ је Хамис под лупом кантоналног тужилаштва и федералног ПОСКОК-а. Спорно је и како су затворене поликлинике имале уговоре са Заводом за здравствено осигурање и реосигурање Федерације. Питање је на који начин су добиле дозволе иако је утврђено да су у њима радили и доктори који немају лиценце за рад у БиХ.