Додатак на плате у РАК-у без јасних критеријума
Савјет Агенције је, на приједлог генералног директора, усвојио одлуку о условима и начину остваривања права на додатак на плату по основу обављања стручних послова директно везаних за функцију регулатора запослених у РАК-у којом је утврђено право на додатак од 10 до 50 одсто на нето плату за сва радна мјеста са високом стручном спремом.
Према одлуци, додаци на плату за свих пет помоћника директора одређених подручја /за телекомуникације, за емитовање, за правне, финансијске и опште послове, за управљање радио-фреквентним спектром, за радио-мониторинг, информационо-техничку подршку и контролу поштивања услова дозвола/ утврђени су у проценту од 50 одсто, а додаци за руководиоце сектора у оквиру једног подручја /у оквиру исте организационе јединице/ од 40, 45 и 50 одсто.
За руководиоца сектора за дозволе, дигитализацију и координацију у емитовању додатка утврђен је у проценту од 45 одсто, а за руководиоца сектора за односе са јавношћу 50 одсто.
У оквиру истог одсјека утврђени су различити проценти додатака на плату по позицијама, и то за шефа одсјека 30 одсто, за стручног савјетника 40 одсто, за вишег стручног сарадника 50 одсто и за стручног сарадника 30 одсто.
У извјештају Канцеларије за ревизију институција БиХ констатује се да одлуком нису јасно дефинисани критеријуми којима су утврђени проценти додатка на плату за поједина радна мјеста, ако се узме у обзир законска одредба према којој се то право утврђује за лица која обављају најсложеније стручне послове директно везане за дужност регулатора у регулаторним органима.
Канцеларија је препоручила Агенцији да Савјет, у складу са релевантним прописима, дефинише јасне критеријуме за утврђивање права на додатке на плату запослених у Агенцији, будући да је ријеч о јавној институцији која се финансира јавним средствима.
У прошлогодишњем извјештају Канцеларија је Агенцији скренула пажњу да одредбе одлуке о утврђивању висине накнаде за рад члановима Савјета Агенције нису усклађене са одредбама Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ и да је дужна доставити Савјету министара приједлог за усклађивање одредаба.
Агенција то није учинила јер сматра да то није њена обавеза јер је одлуку о томе донио Савјет министара.
Канцеларија констатује да Агенција, до објављивања ревизорског извјештаја, није упутила Савјету министара извјештај о раду за прошлу годину и препоручује јој да је дужна подносити годишњи извјештај о активностима Савјету министара у складу са одредбама Закона о комуникацијама.
Регулаторној агенцији за комуникације је за прошлу годину одобрено планираних 7.340.000 КМ, што је за 555.000 КМ или 8,18 одсто више у односу на одобрени буџет за 2016.
Знатни расходи односе се на бруто плате /3.968.621 КМ/, накнаде запослених /353.517 КМ/, путне трошкове /259.810 КМ/, издатке за текуће одржавање /194.975 КМ/, уговорене и друге посебне услуге /250.548 КМ/, набавку опреме /489.710 КМ/ и издатке за реконструкцију и инвестиционо одржавање /448.099 КМ/.
Агенција је прошле године остварила укупне приходе и примитке од 11.080.262 КМ.
Значајнији приходи односе се на накнаде од дозвола за оператора фиксне телефоније /10.162.259 КМ/, накнаде од дозвола за емитовање /506.129 КМ/ и накнаде за дозволе у радио-комуникацијама /302.303 КМ/.
Разлика између остварених прихода од 11.071.691 КМ и расхода 6.366.676 КМ представља вишак од 4.705.015 КМ.
Агенцији је препоручено да при планирању средстава за плаћање чланарина у међународним стручним удружењима треба да поступа у складу са инструкцијама Министарства финансија и трезора БиХ.
Канцеларија препоручује Агенцији и да преиспита потребу ангажовања спољног сарадника по уговору о дјелу за послове систематизованог радног мјеста.
Анализом издатака за уговоре о дјелу, констатовано је да је једно лице, након стицања услова и одласка у пензију крајем године, наставило рад у Агенцији на пословима координације на реконструкцији фасаде и система гријања и хлађења и активностима примопредаје објекта у згради Агенције, као и пословима мониторинга и техничког пријема станица на различитим локацијама у БиХ.
"Није примјерен ангажман особља по уговорима о дјелу на систематизованим радним мјестима, након испуњених услова за пензионисање, с обзиром на то да је ријеч о јавној институцији која се финансира јавним средствима и на тренутну ситуацију у вези са тржиштем рада у земљи", напомиње се у извјештају Канцеларије.
Агенцији је препоручено и да преиспита потребе додатних ангажмана спољних сарадника по уговорима о дјелу и додатних обука запослених, с обзиром на обавезе консултанта изабраног по процедури јавне набавке за реализацију Пројекта израде методологије за увођење рачуноводственог одвајања и трошковног рачуноводства за операторе са знатном тржишном снагом, ради рационализације трошкова.
Агенцији је препоручено да поступке јавних набавки планира у складу са релевантним прописима.
У извјештају Канцеларије наводи се да је Агенција обавезна да приликом процедура јавних набавки поштује одредбе Закона о јавним набавкама у вези са обезбјеђивањем веће транспарентности и недискриминације свих потенцијалних понуђача у поступку, односно да тендерску документацију припреми на стварној конкурентској основи.