Љубић: "Сејдић-Финци" се не може спровести
Предсједник Главног одбора ХНС-а Божо Љубић рекао је на конференцији за новинаре да се у Нацрту резолуције позивају политички актери у БиХ да усвоје неопходне промјене Устава да се идући избори могу спровести на основу пресуде у случају "Сејдић-Финци".
Љубић је додао да се у Нацрту резолуције тражи и да се спроведе одлука Уставног суда БиХ из 2016. године о саставу Дома народа парламента БиХ на основу апелације коју је поднио он, те да у противном постоји ризик да ће бити блокирано формирање власти и на нивоу БиХ и на нивоу Федерације БиХ /ФБиХ/.
"Ми подржавамо да се дође до промјене Устава ако је то могуће, али прије свега, сматрамо да се измјенама Изборног закона БиХ треба ријешити избор чланова Предсједништва БиХ да би се имплементирала одлука Уставног суда БиХ која уз одлуку о Дому народа у исту раван ставља и избор чланова Предсједништва БиХ", каже Љубић.
Он сматра да се одлука Суда из Стразбура у случају "Сејдић-Финци" и пресуда Уставног суда БиХ по његовој апелацији у формално-правном смислу не могу задовољити.
"У суштинском смислу, уколико би се усвојиле измјене Изборног закона БиХ како предлаже ХНС, могуће је да се кандидује било који представник БиХ, с тим што би и даље, док се не промијени Устав БиХ, остала уставна одредница да имамо чланове Предсједништва БиХ из реда српског, хрватског и бошњачког народа. У формалном смислу се кроз промјену Изборног закона не може спровести одлука `Сејдић-Финци`", рекао је Љубић.
Он је нагласио да ће, уколико се спроведе одлука Уставног суда БиХ и омогући израз политичке воље три конститутивна народа и када се на институционалан начин створе услови за националну равноправност, нестати потреба за другачијим видовима организације земље и релаксирати односи у БиХ.
Љубић је, говорећи о предстојећој посјети БиХ хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић, изразио очекивање да ће се разговарати о односима двије земље, али и равноправности три народа, јер је Хрватска потписник Дејтонског споразума и одговорна за његово спровођење.
"Дејтонски споразум нарушен је 2002. године наметнутим амандманима на уставе ентитета и сва наша инсистирања на легитимном представљању враћање су на изворни Дејтонски споразум. Тако да Хрватска има потпуни легитимитет и међународно-правни легитимитет да о тим темама разговара", додао је Љубић.
Он је навео и да у Нацрту резолуције о БиХ Савјета Европе по први пут једна међународна мултилатерална институција јасно говори о БиХ као протекторату, те да стога потписнице Дејтонског споразума, али и чланице Управног одбора Савјета за спровођење мира имају право да помогну БиХ да се Дејтон имплементира.
Љубић је демантовао информације да се на ХНС-у говорило о подршци предсједнику ФБиХ Маринку Чавари да распусти Парламент ФБиХ.
Потпредсједник Дома народа парламента БиХ Бариша Чолак рекао је да ће се настојати да амандмане ХНС-а предложи делегација БиХ, а ако не буде могуће да ће то урадити Борјана Кришто као члан делегације.
Он је нагласио да је за ХНС приоритет фокусирање на измјене Изборног закона БиХ, те измјене Устава БиХ.
Љубић: Комшић нема никакве шансе
Предсједник Главног одбора Хрватског народног сабора /ХНС/ Божо Љубић изјавио је да није забринут најавом Жељка Комшића да ће се кандидовати за хрватског члана Предсједништва БиХ, јер сматра да ће доћи до измјена Изборног закона БиХ, што ће омогућити и Хрватима да изаберу своје представнике.
"Када се то догоди, нека се кандидује ко год мисли да има шансе. Лично сматрам да он нема шансе, чак и ако не дође до измјена Изборног закона БиХ", рекао је Љубић новинарима након сједнице Главног одбора ХНС-а.
Он је додао да та тема не заслужује да ХНС о њој у овом моменту разговара.
"Главни одбор ХНС-а није институција која ће се изјашњавати на политичке спинове и водити нечију кампању. Наш фокус је да дође до измјена Изборног закона који ће омогућити и хрватском народу да изабере своје легитимне представнике", додао је Љубић.
Лидер Демократског фронта Жељко Комшић најавио је да ће се кандидовати за члана Предсједништва БиХ на предстојећим општим изборима.
Комшић је био члан Предсједништва БиХ у два узастопна мандата, од новембра 2006. до новембра 2014. године.
Извор: СРНА