Веритас: Породице без одговора зашто злочици нису праведно кажњени
У саопштењу је наведено да породице 124 Срба, ликвидираних углавном 17. и 18. октобра 1991. године, посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да су сва тројица осуђених већ одавно на слободи док се, с друге стране, ништа не предузима у проналажењу посмртних остатака још 74 Госпићана српске националности.
У "Веритасу" наглашавају да се 26 година од злочина у којем су убијене и 34 жене, 10 брачних парова и четири пара, односно један родитељ и дијете, поставља питање зашто нису процесуирани и остали за које је "ван сваке сумње" у том судском поступку утврђено да су планирали, хапсили и учествовали у ликвидацијама госпићких Срба по командној или индивидуалној одговорности.
"Таквих је више десетина, од којих су неки и данас на високим функцијама и положајима у хрватској војсци, полицији и власти", упозоравају у "Веритасу"
Хрватска војска и полиција су у Госпићу и околним мјестима у јесен 1991. године, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста.
До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се за осталима још трага.
О ликвидацијама српских цивила био је упознат цијели политички, војни и полицијски врх Хрватске.
Након што су припадници ЈНА, крајем децембра 1991. године пронашли 24 полугљенисана тијела српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна, упознати су, преко познатих свјетских медија и хуманитарних организација, и представници међународне заједнице, под чијим је "притиском" тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман наредио истрагу о тим ликвидацијама.
Иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце тих убистава, случај је врло брзо стављен ад акта, а тијела убијених су из примарних премјештана у секундарне гробнице.
Тужилаштво Хашког трибунала је убрзо по оснивању водило интензивну истрагу о овом догађају и случај је, прије него је оптужница подигнута, уступљен хрватском правосуђу.
Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци је у марту 2001. године подигло оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције због ратног злочина над цивилима, безразложног хапшења и ликвидације најмање 50 лица.
Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Ријеци, из марта 2003. године, осуђени су тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић, на 15 година, тадашњи командант 118. бригаде ХВ Мирко Норац, а на 12 година и комадант Друге бојне Стјепан Грандић.
Истом пресудом суд је, у недостатку доказа, ослободио Норца, Орешковића и Ивицу Рожића за ликвидацију тројице Срба из Карлобага, који су 25. октобра 1991. године одвезени и убијени на локалитету Црни дабар на Велебиту, док је против Милана Чанића због одустајања тужиоца, одбио оптужбу.
У граду Госпићу је, према попису становништва из 1991. године, живјело 9.025 житеља, међу којима је било 36 одсто Срба и три одсто Југословена.
Према попису из 2011. године, у том граду живјело је 12.745 житеља, међу којима је нешто мање од пет одсто Срба, док Југословена и нема.
Извор: Срна