Шантићеве вечери поезије- Представљене књиге Ристића и Брзуловићеве
У Хрватском дому херцега Стјепана Косаче синоћ је, уз представљање књига приказан и документарни филм "Сећања из пепела" који екранизује књигу "Кућа несагоривих речи".
Дејан Ристић каже да се његова књига односи на први вијек историје Народне библиотеке Србије, од њеног оснивања у Крагујевцу 1838. до њеног трагичног потпуног уништења у Београду 6. априла 1941. године и то је вијек историје најзначајније културне институције код Срба, односно вијек историје српске културе кроз призму Народне библиотеке као ризнице покретног културног насљеђа код Срба.
Он је додао да књига прати и историју великана који су се налазили на њеном челу, од Филипа Николића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика, Стојана Новаковића, Нићифора Дучића, Милана Ђ. Милићевића, Јована Бошковића, Стојана Протића, Јована Томића и друге који су били историчари, професри, чланови Српске академије наука и умјетности и који представљају плејаду најистакнутијих личности из области културе, науке и просвјете у Србији.
Књига "Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838–1941" је научна монографија, али је подједнако намијењена стручној и најширој јавности и изазвала је велико интересовање и прије него што је објављена.
Дејан Ристић је истакнути стручњак у области заштите културне баштине, историчар, преводилац, архивиста и сценариста. Аутор је већег броја књига и више од четрдесет научних и стручних радова. Добитник је више признања за допринос култури и заштити културне баштине.
Књига Татјане Брзуловић "Породична преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић" говори о архивској збирци Јоце Вујића која се чува у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" у Београду и прави је драгуљ за будуће истраживаче, а чине је документа која су припадала архиви кнеза Милоша Великог, то јест кнежевој канцеларији.
"Вриједни колекционар Јоца Вујић прикупио је велику збирку кнежеве кореспонденције и остале документације која броји 2.965 докумената. Он је велики добротвор београдског Универзитета који је више од 50 година прикупљао све што има везе са српском историјом и културом, а његова лична библиотека од 10.000 књига и око 3000 архивских докумената пренесена је у нашу библиотеку", рекла је Станисављевићева.
Ова вриједна збирка је 2014. проглашена за културно добро од великог значаја. У тим бројним документима на три писма и 13 језика је и књажева кореспонденција.
Она је додала да се у књизи, која је представљена у Мостару говори породичној кореспонденцији кнеза Милоша и то су углавном писма из изгнанства од 1839. до 1858. године.
"У овим писмима открили смо једно потпуно ново лице Милоша Обреновића. Ми га знамо као пријеког владара и апсолутисту, али у овим писмима откривамо његову њежну страну", каже Станисављевићева.
Татјана Станисављевић Брзуловић ради у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" у Одјељењу за народну књижевност на пословима везаним за каталогизацију серијских публикација и обраду архивске грађе Војислава Јовановића Марамбоа.
Члан Управног одбора СПКД Просвјета ГО Мостар Златко Сердаревић на промоцији је истакао велики значај књига које су представљене, као и значај Народне библиотеке Србије која је један од стубова српске историје, науке и културе.
Шантићеве вечери поезије у Мостару организују СКПД Просвјета ГО Мостар и СПКУД Гусле, а манифестација се вечерас наставља пјесничком вечери у Владичанском двору.
Извор: СРНА