Потребно увођење јединственог идентификатора неутралне структуре
"Овај проблем произилази из нејасне одредбе која је прописивала обраду јединственог матичног броја. С тим у вези, Агенција је још 2011. године иницирала измјене Закона о јединственом матичном броју, на начин да се обрада овог податка може прописати само посебним законом, а никако нижим правним актом", појаснио је Ковачевић.
Он подсјећа да је закон измијењен, ситуација је побољшана, али је остао проблем који је немогуће ријешити интервенцијама у Закону.
Према његовим ријечима, главни проблем представља његова структура с једне стране, и све већа оправдана потреба за обрадом једног броја на основу кога се физичко лице може јединствено идентификовати.
"Неутрална структура јединственог идентификатора са аспекта заштите приватности је једино прихватљива. Увођењем новог неутралног идентификатора, по узору на поједине земље у окружењу, била би онемогућена наслијеђена пракса посједовања и кориштења јединственог матичног броја без реалне потребе, чиме би се избјегао и ризик од његове злоупотребе", нагласио је Ковачевић.
Он је додао да се треба угледати на упоредно право и праксу других држава.
"С обзиром на сврху његовог установљења, Хрватска је промијенила структуру и назив јединственог идентификатора и код наших сусједа јединствени идентификатор представља број који нема структуру са одређеним значењем, већ је његова структура у потпуности неутрална", каже Ковачевић.
Он наводи да би, с циљем увођења новог националног идентификатора неутралне структуре, надлежно министарство требало да покрене активности на доношењу адекватних законских рјешења, јер би се на тај начин успоставио потребни баланс између заштите личних података с једне стране и слободног протока личних података, са друге стране.
Он је подсјетио да је први закон којим је уведен јединствени матични број донесен у бившој СФРЈ 1976. године.
Према његовим ријечима, у дијелу који се односи на структуру јединственог матичног броја задржана су рјешења и у важећем Закону о јединственом матичном броју.
Јединствени матични број, према Закону о јединственом матичном броју, је индивидуална и непоновљива ознака идентификационих података о физичком лицу и састоји се од 13 цифара сврстаних у шест група, и то: прва група дан рођења, друга група мјесец рођења, трећа група година рођења, четврта група број регистра, пета група комбинација пола и редног броја за лица рођена истог дана /три цифре/ и шеста група контролни број.
Јединствени матични број је увијек, сам по себи, лични податак, јер је непоновљив и односи се на једно физичко лице. Он увијек садржи одређене информације о лицу: датум рођења, пол, те подручје рођења, што додатно проблематизује његову ширу употребу, у смислу заштите приватности.
"Сврха увођења и обраде јединственог матичног броја је јединствена идентификација лица у евиденцијама јавног сектора и могућност упоређивања и провјере различитих статуса појединаца у оквиру тих евиденција. Како је јединствени матични број национални идентификациони број у БиХ, његово кориштење је могуће само у складу са чланом 18 Закона о јединственом матичном броју", рекао је Ковачевић.
"Вечерњи лист", издање за БиХ, пише данас да ће, због злоупотребе или незаконите обраде јединственог матичног броја, те ради заштите личних података грађана, БиХ морати да у сврху приступа у чланство ЕУ донесе закон на нивоу БиХ којим ће увести јединствени идентификациони број, као што је у Хрватској на примјер лични идентификациони број /ЛИБ/.
Лист наводи да би, за разлику од досадашњег јединственог матичног броја грађанина који се састоји од 13 цифара или матичног броја фирми који садржи седам цифара, ЛИБ садржавао 11 цифара, и то 10 до којих се долази случајним одабиром и једну која служи као контролни број.
Услови ЕУ, али и међународни прописи налажу да се заштите лични подаци грађана и да се уведе јединствена идентификација на нивоу БиХ, која број цифара у идентификационом броју ограничава на 12.
Извор: Срна