Америци се санкције враћају као бумеранг
Како је Москва поручила да ће на санкције одговорити реципрочним мјерама, јасно је да ће значајно бити отежано пословање не само руских, већ и америчких и европских компанија.
Стручњаци оцјењују да Вашингтон жели да удари на руски енергетски и информатички сектор тако што ће Русима онемогућити куповину цијеви за гасоводе и нафтоводе, набавку технологије за бушење нафте у поларним условима, куповину ИТ технологије, а такође се забрањују и америчка улагања у Русију већа од десет милиона долара, као и заједнички пројекти са америчким енергетским компанијама.
Чини се да САД није брига што бројне водеће америчке компаније већ сарађују са руским фирмама и желе да ваде нафту у Русији, па ће се ове санкције као бумеранг вратити америчкој привреди.
Због санкција Русији, САД могу да остану без подршке Москве када је ријеч о обуздавању Сјеверне Кореје, али и рјешавању бројних других свјетских криза. Најављује се и могућност асиметричних одговора попут обуставе испорука обогаћеног уранијума за америчке централе и испорука титанијума који користи боинг. И Брисел је незадовољан новим америчким санкцијама, јер би оне готово сигурно могле да доведу у питање и неке стратешке пројекте попут Сјеверног тока 2 и Турског тока.
Константин Воронов, шеф сектора Института свјетске економије и међународних односа Руске академије наука, истиче да ће се у борби на релацији САД - Русија посредно наћи и ЕУ, а пострадаће велики енергетски пројекти и финансијска сфера, јер ће доћи до смањивања обима кредитирања.
- На удару новог пакета санкција ће се наћи инвестиције, као и општа атмосфера повјерења. Доћи ће до погоршања у трговинско-економским и финансијско-економским односима - упозорава Воронов.
Он додаје да су и велике транснационалне нафтне компаније Ексон, Бритиш петролеум и Шеврон негативно реаговале на најављене мјере и почеле да лобирају у корист ублажавања или чак неусвајања новог пакета санкција.
- У прилично незгодној ситуацији се налазе мале државе, јер су оне рањивије од великих играча. Мада можда ове мале државе и не размишљају о могућим ефектима санкција, удари их се неће директно тицати, већ посредно. Дакле, као посљедица санкција и размјене различитих мјера између Русије и САД, доћи ће посредно до погоршања трговинско-економске климе, односно услова размјене роба и услуга, као и свега онога за шта су се претходно борили у оквирима СТО -, наводи руски стручњак.
Са друге стране, Европску унију ће, сматра Воронов, ово можда натјерати да стави прст на чело и да размисли шта јој је чинити, како се не би нашла у унакрсној ватри међусобних удара САД и Русије.
- Јасно је да ће Русија свакако спровести неке мјере у смислу заштите својих интереса. Зато би ваљало да Брисел смисли кораке како би заштитио своје позиције - саветује Воронов.
За Европу је, како напомиње, "зелена енергетика" на првом мјесту, па не само у Њемачкој, него и у Белгији планирају да затворе нуклеарке. У Француској још немају намјеру то да ураде, али зато у Шведској већ раде на томе.
- Због овог, гас је пријеко потребан Европи, због остваривања енергетског баланса. На угаљ у том смислу наравно ни не мисле, имајући у виду све штетне гасове који се емитују при његовом сагоријевању. Имајући у виду да је амерички гас из шкриљаца скуп, а фрекинг недовољно развијена, али и опасна метода, Европљани су довољно и стручно квалификовани, али и паметни да схвате шта их чека због размјене санкционих мјера и да покушају да нађу излаз - каже Воронов.
Извор: Спутњик