ММФ: БиХ умјесто у инвестиције троши средства на јавну потрошњу!
Ово проистиче из писма које је Надим Илахи, шеф Мисије ММФ-а за БиХ, упутио Вјекославу Беванди, министру финансија и трезора БиХ, те Денису Звиздићу, предсједавајућем Савјета министара БиХ, ентитетским премијерима, као и министрима задуженим за финансије на сва три нивоа власти.
У писму их је оштро упозорио да средњорочни оквир за потрошњу институција БиХ није у складу са продуженим аранжманом са ММФ-ом. У писму се наводи да институције БиХ не желе да спроведу реформе у области смањења запослених у јавном сектору и висине њихових плата, као и у погледу смањења потрошње на робу и услуге, иако су се на то обавезали, не само према ММФ-у него и према ЕУ кроз Реформску агенду, али и Свјетској банци.
Илахи је упозорио да је смањивање броја запослених у институцијама БиХ и ентитетским владама планирано ради отварања простора за јачање раста, уз истовремено одржавање средњорочне фискалне стабилности.
"Текући приједлог глобалног фискалног оквира и повећање плата за полицијске службенике су јасно супротни програмском циљу и створиће додатне препреке за завршавање првог прегледа у оквиру програма ММФ-а и резултирати додатним одлагањима", нагласио је Илахи.
У писму је наведено пет области које се односе на потрошњу у јавним институцијама, а које су за ММФ спорне.
У првој се упозорава да БиХ мора да смањи запосленост у јавном сектору и да замрзне номиналне плате почевши од 2018. године. Затим, да се касни са израдом оперативног плана за смањење плата од 2018. до 2020. године те да је то потребно завршити "што је прије могуће". Осим тога, плате се могу повећавати за појединачне групе, попут полицијских службеника, само ако се другим групама за исти износ плате смање.
Илахи упозорава да је у глобалном оквиру превише новца из индиректних прихода, односно од ПДВ-а и царина, предвиђено за набавку робе и услуга. План да се за ту ставку издвоји чак 180 милиона марака на годишњем нивоу, у односу на 155 милиона из 2016, Илахи је назвао "претјераним". Такође, он је упозорио надлежне да дефицит не смије прећи 60 милиона марака на годишњем нивоу, уз напомену да би извршење буџета реално могло да донесе и суфицит. И коначно, истиче се да све уштеде које буду остварене смањењем јавне потрошње треба да буду усмјерене на инвестиције.