Јукић: Одредити више судија Срба и Хрвата у судским вијећима (ВИДЕО)
Јукићева је у интервјуу Срни нагласила да је то њен циљ, јер су јој се странке жалиле управо на једнонационалну одређеност која је присутна у Суду БиХ, додајући да, по перцепцији јавности, увијек треба неко "хладне главе и ко није оптерећен националном припадношћу".
Према њеним ријечима, Тужилаштво, а посебно Суд БиХ, имају довољно кадра који може одговорити бројним задацима који су пред њима, а промјеном менаџмента у тим институцијама отворене су могућности за враћање повјерења јавности.
"Предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец не излази у јавност, јер хоће да се направи одређени резултат који ће објавити. Урадило се доста, али има случајева да се то погрешно представи. Ако немате повјерења у особу која је на врху институције, сумња се у све што се уради. Мислим да ће све доћи на своје и да неће бити аномалија које су се дешавале у ранијем периоду", каже Јукићева.
Она је рекла да је избор предсједника Суда БиХ изазвао негодовање појединих носилаца правосудних функција који су, како каже, жељели да себи продуже руку која ће остати послије њих да ради посао који су они радили.
"Не може нико бити аполитичан у друштву гдје бирамо те људе, али судија мора остати независан. Ја не могу бранити ниједног Хрвата, ако је он убијао цивиле, он је за мене ратни злочинац и тако морају сви размишљати", истакла је Јукићева.
Она је рекла да ВСТС не може имати списак имена осумњичених или оптужених за ратне злочине, него да има само број завршених и незавршених предмета.
Јукићева је додала да главни тужилац треба да води рачуна да се сви предмети узимају у рад, а да ће рок за процесуирање најсложенијих предмета ратних злочина, који су према Стратегији БиХ за рад на предметима ратних злочина требали да буду окончани за седам година, бити продужен.
Она је објаснила да овај рок није испоштован, јер су тужиоци морали радити и на мање сложеним предметима, које је одмах требало упутити на ниже судове, а који су сада по пројекту ИПА 2012 и ИПА 2013 потпуно оспособљени да раде на предметима ратних злочина. Пројекат планира да се од 2014. до 2018. ријеши 50 одсто предмета ратних злочина, а до сада је урађено 30 одсто.
"Ми не знамо, само чујемо из медија против кога се поступак води. Мени, као потпредсједнику ВСТС-а, жалили су се људи свих националности да нису никада позвани на саслушање, сви су били незадовољни због непроцесуирања одређених предмета ратних злочина. Ту би главни тужилац требало да направи анализу и достави нам податак да ли се одређени предмет држао /у ладици/ или се на њему радило, а о чему постоји забиљешка", рекла је Јукићева.
Она је подсјетила да је у овом турбулентном времену Канцеларија дисциплинског тужиоца ВСТС-а покренула више дисциплинских поступака, којих је било и прије, али су сада испливале неке ствари које су годинама "тињале" у Суду и Тужилаштву БиХ, као и оним на нижим нивоима.
Јукићева је навела да је и са промјеном менаџмента у Суду и Тужилаштву БиХ дошло до више поступака против судија и тужилаца са највишег нивоа, што одмах не значи да су криви.
"Мислим да је важно да се у Закону о ВСТС-у промијене само двије ствари - када је ријеч о одлуци дисциплинског тужиоца да неће спроводити истрагу и да се стави могућност приговора да неко одлучује о тој одлуци - што сада немамо. Сматрам да су то кључне ствари које у Закону треба измијенити", оцијенила је Јукићева.
О овоме је, каже, говорила и у парламенту БиХ током подношења извјештаја о раду ВСТС-а, гдје се осјећала непријатно због начина на који су посланици исказали незадовољство њиховим радом.
"Парламент не сматра правосуђе трећим стубом власти, а треба да нас уважава. Посланици имају право на цивилизовано постављене примједбе, а не на начин да вам са говорнице могу свашта да кажу, а ви немате могућност да реплицирате. Понашају се као да је парламент њихова имовина и могу да раде шта хоће. Они наш извјештај само могу да приме к знању, њима је у интересу да имају независно правосуђе, а не да га ставе под своју чизму", нагласила је Јукићева.
Највише примједби на рад правосудних органа изнио је министар безбједности у Савјету министара БиХ Драган Мектић који, према њеним ријечима, има право као грађанин да каже све што мисли да није у реду и да пријави да се воде одређени поступци, ако има доказе.
"Ово што он ради и начин на који то износи је нецивилизовано, као што је нецивилизовано нападати носиоце правосудних функција, међу којима је и напад на главног тужиоца Гордану Тадић. Оног момента када је показала да неће ни са ким да контактира, да прича о предметима, доживјела је нападе од њега", каже Јукићева.
Истичући да Мектићев ресор није правосуђе, Јукићева је у интервјуу Срни рекла да он мора да схвати шта прича и кога је пријавио.
"Ако сматра да некога треба прозвати, било би логично да иде редом, што он не чини, јер не прозива људе из своје странке. Све то указује да то није добронамјерно прозивање некога да је корумпиран", оцијенила је Јукићева.
Према њеним ријечима, Мектићева популистичка прича о томе да се он бори против корупције, а да нико други ништа не ради у вези с тим, апсолутно не стоји нити је потребно министру безбједности да о томе говори.
"Од њега очекујем да нас заштити као грађане и да причамо о нашој безбједности, а не да се мијеша у наш посао", поручила је Јукићева.
Она је потврдила да је од главног тужиоца сазнала да у Тужилаштву БиХ постоји предмет у вези са Мектићевом дипломом, те објаснила да је овај предмет поново отворен након што га је тужилац Мирослав Марковић службеном забиљешком затворио, а што се не може учинити, због чега је пријављен дисциплинском тужиоцу.
"Не мора да значи да је министар Мектић на тој дипломи нешто додавао, она је вјероватно таква каква јесте. Питање је ко је и на који начин дао ту диплому. Закон из тог времена јасно каже да је то Виша школа, да је могу завршавати само припадници МУП-а Хрватске и да морају да раде на том радном мјесту дупло више времена од онога колико је утрошено за њихово школовање", истакла је Јукићева.
Она је у интервјуу Срни појаснила да нешто није у реду ако Виша школа изда диплому за звање дипломирани криминалиста коју би, на основу закона, морала да изда високошколска установа, односно факултет.
"Све то доводи до сумње, а који год правник је видио ту диплому рекао је да то не може бити. На Вишој школи Мектић је могао да стекне звање правни криминалиста", нагласила је Јукићева.
Извор: Срна